Pregled po oznaci: Vladana Plavšić

Kornjači koja se često oseća kao Freni Poslala bih ti srce, ti ne voliš srca Tvoje tame ohladila kišom Jer obožavaš kišu Iskidala bih konce što te krive Sakrila si ih i od sebe Nunala bih te kao bebu Jer nekad pogledaš na svet Kao da ti je ovo prvi dan Isplela bih ti kosu Da u nju zadeneš suncokret…

Sapun u biblioteci je smrdeo Znate one stare sapune Zelene, braonkaste i žute  memljivih boja imaju miris čistoće Prost, fin E pa, ne, smrdeo je Taj odvratni sapun Činilo mi se da služi za prljanje ruku Dan u biblioteci Bio je ispunjen Ljudima koji uče Ljudima koji pokušavaju da uče Ljudom koji lupka nogom I ona je lupkala nogom I…

Jedno žuto oko Mesec Polje široko Pusto Muklo Sam je zvuk košenja trave na Lunarnom nebu Sunce nema ništa s tim Na svom putu tamo negde Zaboravilo nas je Autor: Vladana Plavšić ◊ Izvor fotografije: favim.com

Saplićem se o kablove U svojoj glavi. Trudim se Da se ne obesim Slučajno. Jutro. A, već je ponoć. Žut vetar u mojim ušima Nežno ruši. Lišće ‘pak Dokazuje Kako veličanstvena Smrt može da bude. Autor: Vladana Plavšić ◊ Izvor fotografije: pinterest.com

Sumračno nebo Rešilo je da Ispriča priču O nama Priču za koju nemamo reči Priču za kojh nemamo slike Priču za koju nemamo osećaje Perspektive, niti susret likova Prave opise ili barem zvuk Nebo ima oblake Zvezde, boje Nebo ima sove Slepe miševe Drveće i senke A, mi Gde smo ono stali? Autor: Vladana Plavšić ◊ Izvor fotografije: pexels.com

Jelke na prozoru budućnosti. čistota. svuda  isto. telo je skrovište za nedostajanje. skrivaš se u iluziji o stvarnosti puka stvarnost bez tebe. govorljivi zidovi plaču. prazno. prazno. prazno. želim da te vidim U svakodnevici mog haosa. ćlim izvrnut naopako konci. niti. šare na ćilimu su krive. naša slika  nije istkana. tempo srca određuje temperaturu vazduha. bez daha saplićem se o…

Buđenja bez petlova Kockanje kockicama bez strana  Dalekovodi koji vode u beskraj Ptico Kapljico Da mi je da znam Koliko puta se sapleteš Kad misliš Kako je to da me zagrliš Svojim velikim rukama Stvorenim za grljenje Ptico Kapljico Koliko su teške te sekunde U kojima me ne puštaš Da postanem slučajni prolaznik Ptico Kapljico Entropijske oči Koje žvaću stvarnost…

Graorastim očima grmljavina u njegovoj glavi neodređeno klapi bes, tugu, iznenađenje oprečnost u njegovom okretanju odbojna, više zastrašujuća mučan sav njegov korak i zaleđena faca ali to su samo sekunde dok vrata cak i gotovo osim venačnih planina koje su izrasle na mojim plućima nemam daha osim lavom zatrovana krv  nemam straha graoraste oči zatvorene gledaju u sebe ostajanje ustajanje,…

Dronovi u  glavi Snimaju Nepostojanje trenutka Godina je nemirna i duga Prašinast i zagoreo bol Na tinjajućoj vatri Okreni se efemernim livadama Dah je trenut U umiranju Čitavog života Ti kao statua koja se kreće Ne silaziš sa svog Pijedestala U mojoj glavi Opet niče Tvoj čuperak Tako davnašnji Da nisam sigurna Da sve to nisam samo sanjala I čuperak…