Pregled po oznaci: Svetlana Antić

Padala je, neka, dosadna kiša. Sedeo sam sam u sobi, na ivici kreveta i osećao se užasno usamljeno. Šta se desilo pa se već danima družim sa šoljicom kafe i po kojom cigaretom. Želeo sam društvo, neobavezno čavrljanje, poneku šalu ili samo da ćutim, ali ne sam, nego sa nekim. Počeo sam da razmišljam koga bih mogao pozvati, ali svaka…

Sakupila sam sve svoje stvari, uredno ih poređala u ogroman crveni kofer, u kojem su jedva uspele da stanu godine, i godine uspomena. Treba ga samo zatvoriti i krenuti. Opet se seliš? Čula sam tanak, stidljiv glas u svojoj glavi. Pažljivo ponavlja isto pitanje, po ko zna koji put. Ne sme glasno, ne sme da pritiska, jer može izazvati pucanje.…

Ne želim nikoga kraj sebe, ne zato što mi nije potreban, nego zato što se bojim. Eto, tako – lepo. Priznala sam i sad idemo dalje. Ne znam kako bi se nazvala ta fobija, verovatno ima neki medicinski naziv, ali nemam potrebu da ga saznam. Ako za to ne postoji neka tabletica koju mogu ubaciti sebi u grlo svakog jutra…

Stalno slušam kako svi mi čeznemo da imamo neku veliku ljubav, nešto vredno žrtvovanja. Svi bi da se grle, da zaspe na nečijem ramenu. Svako  bi da svoje slobodno veče provede sa voljenom osobom gledajući u suton…  i tako dalje i tako dalje. Malo mi postaje muka od toga. Ovoga puta ne bih volela da navodim šta sve ljubav podrazumeva,…

Ne možeš sve predvideti. Čak i kada iznova pokušavaš misleći da imaš dovoljno iskustva zbog prethodnih događaja,   ne menja se ništa suštinski. A vidiš, ja baš volim da planiram. Već sam isplanirala koliko ćemo se dugo ljubiti na kiši i kada ćeš me uviti u svoju jaknu da se ne razbolim. Lepo sam u to uklopila i slučajnog prolaznika koji…

Ti vrlo dobro znaš da ja nisam tvoja praktična žena, to je bilo očigledno. Mislim, ako nisi ukapirao na osnovu toga što je naše zbližavanje počelo tako što sam ti iz kaputa otela vlašu sa vodkom, a ne tako što sam ti umesila neki kolač, onda sasvim sigurno na osnovu toga što kada sam prvi put puna volje i želje…

Davno je bilo kada smo se zadnji put sreli. Vreme je donelo i odnelo toliko toga, svašta pomešalo, uspavalo nas za neke stvari, probudilo za neke druge. Više ne sanjamo isto, ne okrećemo se za istim stvarima, ne pominjemo iste ljude, ne gledamo iste izloge, bojim se da je i opseg zajedničkih tema relativno mali. Glupo je bilo ne javiti…

Nasmejala sam se i izdahnula. Umesto da budem tu gde jesam, bila sam daleko, izvan svega toga. Čujem ja, ali me ne dotiče. Ne osećam više ništa, samo mi je mučno što trošiš i moje i svoje vreme uzalud. Iz pristojnosti sedim tu i slušam te, ali ne vidim svrhu. Nikada se mi nećemo razumeti, probala sam, nije da nisam.…