09/12/2021
U tom momentu mi je u glavi bio haos. Pokušavala sam da rasporedim po fasciklama u mozgu sve svoje obaveze, da ih uklopim u taj dan, nekako možda i pritisnem da ih što više stane, jer sutra su me čekale nove i nove. Prijateljica mi se smešila očima žene kad hoće da proturi nešto, da te smota na brzinu, ali…
11/10/2021
Otišli smo prijatelju, Bez suvišnih objašnjenja, Bez plavetnila u očima, Da pogazimo sećanja Pod senkama novih gradova. U kosi smo poneli Neke od uspomena, Odlomili parče ogledala, Da prepoznamo Kako se život menja. Ostale su naše ulice Bez umiranja. Kroz ispucale pločnike Travke sanjaju Naša nova susretanja Autor teksta i fotografije: Suzana Bogdanović ◊ Izvor: Fotopisija
20/09/2021
Često kada imamo neki problem, čini nam se da je on najveći, da je svima ostalima lakše nego nama i da nas niko na celom svetu ne razume. Ne pričam o izuzetno teškim problemima, bolestima, tragedijama. Reč je o onim svakodnevnim, manje više običnim, koje u stvari imaju svi ostali. Nisu ni takvi problemi zanemarljivi, ali treba u njima uvek tražiti…
06/09/2021
Dosta je bila jedna kafa da priča poteče, da iz nje provali bujica čuvana danima tu nasred stomaka, ispod želuca. Pritiska, žulja, al’ ne sme se nikom reći. Ne, nikako… To je strogo čuvana tajna, uvezana u hiljade čvorova, zataškana osmehom dok se oči pune. Ah, te oči izdajice, pa ne mora svako da zna, a i šta će narod…
24/08/2021
Svako od nas ima jedna leđa i dve ruke. Posedujemo po jednu dušu. Toliko džepova da ponesemo sebe i ponešto tuđe, više muka nego radosti, jer u sreći i o sreći svojoj će nas retko ko obavestiti. Mnogi očekuju da svoje džepove presipaju u tuđe, da oslobode sebi mesta za nešto bolje. Ima onih koji to lako dozvole, pa rašivaju…
03/08/2021
Visila je tu godinama. Zakačena na poslednjem klinu, zakucanom bez ikakve ideje, tek da posluži. Menjala je boje. Kad su je kupili, bila je limun žuta, osvežavajuća, vedra, od punijeg žerseja. Dugmad, kupljena u Španiji, u radnji antikviteta, vremenom su otpadala. Najpre jedno negde se skotrljalo i odbeglo ispod nameštaja. Niko ga nikada nije pronašao, a ni tražio. Ostala su…
31/05/2021
Ne znam da li smo se rodile istog dana i da li je od samog starta bila deo mene. Ugnezdila se u mom grlu i godinama, poput pravcatog parazita, hranila se rečima. Mislim na one neizgovorene. Ime joj je knedla. Nekako srođena sa njom, navikla sam da ona ima prednost, da služi da mi utuli reč, zatvori usta, zaustavi misli.…
24/05/2021
Moja majka je volela ukrase. Od stakla, porcelana, keramike, velike, male, one sasvim sitne, u raznim bojama. Imalo je uvek mesta u njenom domu za sve figure petlića, srna, čak i kengura, čuvara uspomena iz daleke Australije u kojoj je provela nekoliko godina. Čuvala ih je brižno, svaki je imao svoje mesto na polici i neku posebnu priču. Mi smo…
17/05/2021
Odmah po završetku škole svi su pitali kada ću se zaposliti. Kada sam se zaposlila, pitali su kad ću da se udam. Po rođenju prve bebe, kada će druga. Nakon druge više me niko ništa nije pitao. Usledilo je doba deljenja saveta kako čuvati i vaspitati decu, da li ih držati u rukama, da li ispunjavati ili ne njihove želje,…
10/05/2021
Hodam nepoznatim ulicama dok jutro na hleb miriše. Ne mogu vam reći kako ovaj grad diše, nisam ga upoznala. A čuvam uspomene pod pazuhom pesama i ne mogu vam reći koliko jako me boli svaki korak što ostaje za mnom na tuđoj kaldrmi. I gledam strane osmehe. Decu zlatnih očiju, ljude crnih šalova i nikog ne prepoznajem, a jutro na hleb…