10/08/2021
Svitalo je. Bilo je oko 5h ujutru. Prerano za noćne ptice, ali taman za odlazak. Stajao sam tog dana na njenom pragu čitava dva minuta, a kroz glavu mi je prošao ceo život. A ona je tada spavala, sa šakama ispod glave i disala je ujedačenim dahom, spremala se za sve ono što joj taj dan donosi. Spavala je i…
08/06/2021
Možda… Kada dođe neka tuđa jesen i kad se vrate neke prošle zime. Možda kad se svet u oku skupi, a cipele postanu preteške za nove rute. Možda me se jednom setiš… Kad se budu puštale neke setne pesme i kada se napiju čak i svirači, A čaša bude pri dnu, a ti još dublje. Možda tamo, između dva ćorsokaka,…
01/06/2021
Konačno je zaspala Marija, sa kosom rasutom svuda po mom jastuku. Crvenih obraza i natečenih očiju. Plakala je te noći. Satima. I slušala me. A ja sam, bez ustezanja, po prvi put otvoreno govorio o rastancima. Pitala se zašto. Pa sam smišljao način da joj što lakše skinem ružičaste naočare i srušim joj mit o večnoj ljubavi. Te večeri je…
04/05/2021
Tamo gde počiva mi ruka, na prelazu vrata i ramena, tamo je mirna luka zauvek moja i njena. Tamo gde sunce se budi, a ona još uvek spava, tamo smo mladi i ludi. Tamo je moja java. Tamo gde mir vlada, tamo gde dodir još peče, na periferiji grada, volimo se ko prvo veče. Tamo gde joj misli razumem i…
19/01/2021
Uskoro ću mirisati na vanilu, na crnu kafu i na rano jutro. Uskoro ćeš otvoriti oči i ugledati istinu, ugledati boje, ugledati početak. Uskoro ćemo se zagrliti, pa poljubiti, pa rastati. I tamo, iza vrata, tamo ćemo se upoznati. Upoznaću sebe ogoljenu, sebe osetljivu, sebe sanjivu, sebe zaljubljivu. Upoznaćeš sebe nasmejanog, sebe tajanatvenog, sebe zamišljenog, sebe zbunjenog. I neću ti…
29/12/2020
Nije to bila samo prašnjava kutija. I nije to bila samo jelka. Ukrasi jesu stari, ali sam ih svaki put gledao sa nekim novim osećanjem u grudima. I nisam te se setio iznenada, uvek si mi se vrzmala po glavi. Mnogo si volela praznike. Naučila si i mene da ih volim. Zato sam u tom periodu najviše o tebi…
22/12/2020
– Šta te je naučila ova godina? – pita me, iz velike, crne fotelje, umotan u plavo ćebe. Grad je odavno zaspao. Sva svetla, sem uličnih su ugašena. Čak i naše, jer on voli da sedi u mraku. Šta još voli? – Voli tihu muziku sa radija. Voli spuštene roletne i kaktuse u malim saksijama. Voli da mi golica stopala.…
15/12/2020
Hoćeš li mi oprostiti ako odem? Ako te ostavim uplakanu i uplašenu? Da li tvoje srce može da razume moje, koje je na komade puklo? Da li to malo srce, što ti kuca ispod cvetne haljinice, može da shvati šta je bol? Nisam ti o bolu puno pričao. Učio sam te da je život spektar šarenih boja i neograničenih…
08/12/2020
Bile su ovo lude godine, dobro ih pamti moja luda glava. Nema gde nisam stigao i nema kojoj nisam namignuo. U iskrzanim cipelama, sa dva kofera i stotinu planova. Bio sam i vrag i svetac i probisvet i ozbiljan lik i ljubavnik i drug. Bio sam svetski putnik i porodičan čovek. A sada… Sada sam se umorio. I osećam da…
01/12/2020
Samo unatraške i u nedogled sam umeo da osećam… Te su godine i bile takve – sve je nekako bilo unatraške i u nedogled. Sve sem nje. Ona je čvrsto stajala na svojim niskim štiklama i ljubila me u obraze crvene od vrućine. Avgust je bio. I tako sam i voleo da je pamtim – po avgustu, letnjoj vrućini, morskom…