02/03/2017
Pastir ispod hrasta leže, U hlad od vrelog sunca pobeže; Svoju kožu sakri golu, Što je ceo dan gorela na polju; I u toj senci, U lenjoj, popodnevnoj dremci On misli, uz uživanje: “Oh, svako veće ljudsko prohtevanje Od ovog je odveć veliko!” Dok je miris suve trave I vlažnog vazduha Oko njegovog lica nevinog Plutao i vrteo se, igrao……
12/10/2016
Zemlja u zemlju, pepeo u pepeo, prah u prah – Knjiga uobičajenih molitvi Zatvoren u tamničkoj ćeliji. Mrak, uglavnom, pored gladi ispunjava dane. Hladni, koščati prsti trljaju lagano preko još hladnijih kamenih zidova. Ćelija odjekuje, čak i s šumom tog blagog nemira. Vazduh je vlažan – ponovo je plima. Ponoć se približava. Postoje beznačajne pukotine na zidu na kom je…
05/10/2016
„neka više život ne rastavi što smrt spojiti može“ – Persi B. Šeli I vetrovi su duvali u noći, vukući zvezde po nebu, blago mazeći Lunino lice. Oblaci proždiru hladno zvezdano svetlo, čineći veče još tamnijom. Siva pepeo leti sa vetrom i šapuće o njoj. Oni su spaljeni ostaci ljubavi, slični metežu sete koja jezdi pod svodom. Sve se to odigrava…