11/12/2020
„Ispravno i pogrešno su veoma radikalni koncepti, a današnji ljudi se na njih pozivaju maltene svakog dana? Kažu da treba biti dobar, a ne zao… Da treba postupati onako kako je ispravno! Kažu… Ne, hajde da zanemarimo nekulturu, laži, pa čak i krađu i nasilje. Hajde da budemo radikalni kao što su i sami koncepti ispravnog i pogrešnog. Hajde da…
05/12/2020
„Kako ide?“, Adama prenu duboki melodični glas. On podiže pogled sa knjige pred sobom i njegove zlatne oči sretoše Venerine šarene. Sara ustade i stade kraj Adama polažući dlan na njegovo rame, a Sebastijan skoči na sto i sede kraj knjige koju je zver do malopre pokušavala da čita. Veneri topao osmeh zaigra na usnama. „Pa, ne baš…“, poče zver,…
20/11/2020
Sedeo je za pisaćim stolom… O čemu da piše? Nije imao ni trunku inspiracije. Uzdahnuo je i spustio čelo u dlanove. Ponestajalo mu je vremena… Urednik će ili dobiti novu priču ili uzeti njegov posao – praznih ruku ostati neće. pexels.com Ustao je od stola i otišao do frižidera. Otvorio je vrata i bledo zurio unutra. O čemu da piše?…
13/11/2020
„Deda, jel’ baš svi moraju da umru?“, upita dečak. Deda mu se nasmeši, pomilova ga po kosi, pa reče: „Mora, sine, mora… Ali nemoj se Smrti plašiti. Nje se plaše samo oni koji za života dane traće. Dokle god punim plućima živimo, nemamo se čega plašiti i Smrt ćemo, kada kucne čas, s osmehom dočekati kako bismo joj ispričali svoju…
30/10/2020
Beše to negde krajem prve polovine dvadeset i prvog veka… Širom sveta, ljudi su primetili da se nešto čudno događa, ali niko nije znao zašto. Činilo im se kao… Kao da je Smrt… Zabušavala? Na bojnim poljima svi vojnici su ili imali jako puno sreće, ili njihovi neprijatelji uopšte nisu umeli da nišane – iako je bilo dosta ranjenih, broj…
23/10/2020
Dečak je sedeo na klupi i plakao… Plakao je jer mu nisu dali da se igra s njima. Rekli su da je suviše sitan. Da je previše smotan. Niko ga nije želeo u svom timu. Osetio se suvišnim. Bezvrednim. Osećao se kao da mu se ceo svet ruši. Zašto nije mogao da se rodi kao Bane? Bane je bio visok…
16/10/2020
Noć je jenjavala. Sunce je već mahalo gradu sa druge strane horizonta. Ulice su bile puste. Samo je jedan visoki crnokosi čovek šarenih očiju šetao ogromnu crnu dogu hladnim asfaltom… Ili bi možda trebalo da kažem da je doga šetala njega? Crnokosi čovek, koji i nije zaista bio čovek, je potrkivao kako bi držao korak za ogromnom dogom, koja i…
09/10/2020
Vlada se zavalio u fotelju i cugnuo pivo iz flaše. „Mali ljudi kontrolišu naše živote!“, reče. „Kakvi mali ljudi? Šta lupaš? To opet neka tvoja teorija zavere, a?“, reče Marko. „A ne ne, ne radi se ni o kakvoj teoriji zavere! Veruj mi! Mali ljudi vladaju ovim svetom i mi smo samo robovi njihovih planova, potreba i želja. Mi postojimo…
25/09/2020
Ana je sitna devojčica golubije-plavih očiju i neuredne crne kose. Povučena. Uvek u nekom svom svetu. Uvek sama… Sama ide u školu. Sama sedi na časovima. Sama jede užinu. Ponekad sama sebi nešto šapuće. Druga deca se ne druže s njom, nego je izdaleka ogovaraju. „Čudakinja…“, reče jedan dečak. „Frik…“, prošaputa jedna devojčica. „Prljavica…“, namršti se druga. Svi znamo da…
11/09/2020
Umoran sam… Jako sam umoran. Oči mi se sklapaju same. Mrak iza kapaka me mami. Zrači crnim spokojem… Spokojem koji mi toliko fali. Tako žudim da se bacim u njega… Da zaplivam u njemu kao u prostranom moru. Da se prepustim talasima snova. Da pustim da me nose njihove struje. Da me vode… Da me vode negde daleko… Daleko u…