05/10/2017
Takav neki dan, nikakav. Težak dozlaboga. Sve ih je manje, A sve je teže. Vuku se jedan za drugim, A nikako da prođu. I steže sve više U grudima, u duši. I šta je tražila tamo? Šta je mislila da ce naći Kad je ovde sve… Bilo. Sad je tamo, Preko bare. Seća se kao da je juče bilo. Gleda…
13/02/2017
– Izvinite, gde je okretnica u Zemunu odavde? – Uff… – prepoznala sam taj izraz lica i uzdah koji ga je pratio. Odavao je utisak kao da sam bliže Smederevu nego Zemunu. – Pa evo, možeš ovim autobusom, ja krećem za par minuta. Trebaće ti jedno četrdesetak minuta voznje. – Ali… Ja sam se upravo toliko vozila dovde. – jedva…
18/12/2016
Decembar. Čarobna jutra. Sve blješti. Sijaju novogodišnji ukrasi, jelke, zgrada Ušća, lica ljudi… A ja? Koračam i plačem. To je valjda tako kad otpustiš (tako sam bar negde pročitala) ili su to samo moje ženske bubice. Ne znam i ne razmišljam. Idem i puštam sve napolje. Ne čuvam više ništa za sebe, barem ne od tebe. Davno sam prestala da…
02/12/2016
Treba mi dan za spavanje. Trebaju mi krevet, kiša i ti. Ali tebi ne trebam ja. Ti već imaš nekog, a ti si moj neko… Šta onda kada je Vas neko zapravo niko? Onda prespavati. Prespavati obaveze, uspavati tugu, praviti se da vam ne treba ni neko ni niko, sve dok ne shvatite da je zaista tako. Vi ste Vi…