20/10/2020
Prošlo je tačno sedamsto dana otkako ne palim televizor. Jer, šta bih na toj, upaljenoj pravougaonoj kutiji pametno mogao da vidim? Sve, osim tebe osim tvog lica tvojih koščatih obraza maslinasto-zelenih očiju tvojih upalih jagodica. Video bih, neka nepoznata lica koja govore o boljoj budućnosti. Onda bih slučajno promenio kanal, u naletu besa od količine laži kojima nekolicina ovog zatupljenog…
07/09/2020
Svaki pokušaj da ti priđem bilo u treznom ili pijanom stanju da ti uputim neki blesavi kompliment tek, da postaneš svesna da stojim pred tobom propao je praćen mojim kukavičlukom i svim mojim slabostima. Priznajem, bio sam dobar sa rečima. Šteta, nije mi pomagalo. U grlu mi se nešto steglo nešto me gušilo takvom silinom da nije ni čudo što…
31/08/2020
Ispovedam se hartiji i pozivam je da bude jedini svedok mojoj patnji. Ispovedam se hartiji umesto ljudima kojima bi sva moja patnja verovatno bila smešna i suvišna svedena na samosažaljenje na tamu na konstatno unižavanje sebe na vređanje njihove inteligencije. Ispovedam se hartiji jer u ljude poverenja zaista više nemam. Previše puta su me razočarali i zabijali nož u leđa…
24/08/2020
Jednog si leta u Dubrovniku jela mandarine otkrivajući gola ramena I mameći njima žestoke uzdahe prolaznika. Talasi su te nežno milovali. Sedela si usamljena čekala si Njega čoveka tvojih snova sa gitarom u rukama i, iznova svirala pesme Bijelog Dugmeta. Sve će to, o mila moja.. Sve će to, o mila moja ostati tvoja večita tajna sve će to, prekriti…
17/08/2020
U pauzama između dve okrečene fasade i nekoliko ispijenih piva prihvatio sam se pera i žuljevitim rukama ponovo odlučio da te sačuvam od zaborava. Ne prođe više nijedan jedini dan da na tebe ne pomislim da se ne zapitam jesi li zdrava, nasmejana jesi li kraj njega konačno srećna. Verujem da si uspela da se ostvariš kao supruga i žena…
10/08/2020
Možda te nikada više neću sresti ni u snovima ni na javi. Možda mi ovog leta nešto konačno pukne u glavi što će me naterati da te zaboravim. Ma.. Koga ja uopšte lažem koga zavarvam kada si ti moje juče danas i sutra kada si ti neko ko se ne zaboravlja. Možda bih voleo da te nikada nisam sreo da…
20/07/2020
Draga A, čujem te dok pričaš kako smo se sreli u pogrešno vreme kada ti više nije bilo spasa kad u tvojim očima nije bilo sjaja a, tvojim se danima nije spremalo ono bolje sutra. Dok sam tonuo okovan porocima prazneći flašu za flašom Jamesona koje je šatro izmišljeno kao piće za umetničku krv i maštao o tvojim golim kolenima…
13/07/2020
Nemoj da me ostaviš, molim te! Vapaj tuga bol u mom glasu mešali su se sa tek progutanom gorčinom rakije, suze su mi natapale oči ali, pokušao sam. Povukao sam poslednji potez kojim sam nameravao da te zadržim da ti ne dozvolim da mi odeš sada kada si mi najpotrebnija. Sada kada više ne znam ko sam, ni kuda bih…
22/06/2020
Dozivali smo se osmesima. Često sam se pitao ko je ona? Gledao sam je danima nedeljama mesecima i kao da je bila sve bliža kao da je nenametljivo i nenamerno htela da se zaleti u moj zagrljaj da se tako zaštiti od sveta požudnih pogleda od malodušnosti i tiranije kojima beše izložena. Kakva se tuga krije u njenim očima tim…
15/06/2020
Čoveku nije moguće slomiti srce. Ne tripuj, kažeš to su samo gluposti koje su izmislili amerikanci vizigoti stari Rimljani to su, neke bajke za zastrašivanje dece koja se plaše mraka. Srce se ne može slomiti budalo jedna! Srce je mišić nije kost, pa da se polomi i tako polomljeno zaraste. A šta ćemo, sa onim što si ti polomila ti,…