18/01/2021
Ređanje slika s druge strane zastora, u polutamnoj sobi, ništa je no maglovit trag sećanja. Prošlost još zove, ponekad. Možda često… Sretnemo se u besmislu obično. Biva setno. Kažem joj: taj sam što me čuvaš iza davnih dana. Možda sam malo stariji, iskusniji, lošiji… Kad’ izađeš iz stana, ne zatvaraj prozor. Moram da znam, kad’ zaleprša na vetru odora što…
11/01/2021
Neću znati da me nema kada me jednom ne bude bilo. Al’ ću i tada dok spavaš spustiti glavu na tvoje krilo i šapnuti ono što već znaš: „sve si mi na svetu, moje milo“. Neću znati da me nije kada se sunce za zastor skrije. Kad dan u večnost ponese snove, radost, sreću, po koji oblak. Znaš ti dobro…
28/12/2020
Sve jeseni mirišu na tebe. I sve kiše hladne u džepove kaputa mi stanu. Od olova mi neke teške kapi, po vrh usni bride. Zaustio bih, al’ ne mogu. Ne znam zašto… Nisu ptice krive. Ni lišće kad mi o korak zapne. Jesen je. Ona je. Kriva za sve moje… I nova će na tebe da sveži. Ako je bude……