01/03/2019
Kad mi nedostaješ, ja pomislim na sve ono što imamo. Setim se onog keja, Ade i kamenčića, lešnika u nekom naizgled poznatom gradu. Svih onih rastanaka koji su morali da se dogode, inače ne bismo znali šta je ljubav. Svih onih večeri provedenih negde daleko od ljudi. Uz ulične svetiljke. I samo jednu želju. Još malo, vremena. Tvoj poljubac u…
22/02/2019
Rekao je da će proći. Da ne razmišljam. A jedino o čemu sam razmišljala je kako ću prestati da volim sva ona jutra koja sam dočekala s njim, dok mi je ljubio čelo i govorio da mu nikada neće biti žao. Kako ću trčati po kiši bez njegove ruke na mom boku, držati nespretno kišobran i gledati ga ravno u…
28/12/2018
Rekao je da je “poljubac u čelo, poljubac duše.” Onaj koji se ne briše. Ostaje pod svetlima Beograda. Grada koji pamti sve velike ljubavi. Da ne verujem rečima. Jer one ništa ne znače. Ništa. Baš ništa, naspram svih onih zagrljaja zbog kojih drhtiš. I shvataš koliko si hrabar. Jer si se usudio. Da grliš. Da je za ljubav dovoljno zatvoriti…
07/02/2018
Rekao si da je sve mnogo lepše, dok ljudi ne znaju. Ne mogu nam ukrasti ono što imamo. Sve one mostove koje smo pretrčali, tako da nam srca zaigraju. Svi oni poljupci u Japanu, o kojima niko nije pisao. Svi oni pogledi, koje niko nije primećivao. Oni u kojima ja volim tebe i ti voliš mene, a ipak ćutimo. Svi…
18/10/2017
Ne znam kako se pričaju ovakve priče. One u kojima juriš srcem, pa zaboraviš na njega. Jer svaki dobar čovek jednom, napravi lošu stvar. Rekao si da srce ostaje tamo gde je bol. Moje je ostalo u Kastilji. Uz more. Šafran. Brodove. Miris zemlje, vinograda. I onih žutih polja, pšenica. Gde sam pospana, s neočešljanom kosom i mirisom dunja u…
07/10/2017
Zatvori oči. Lagano… Izbroj do deset i odgovori mi, šta vidiš? Vidim razgovor za posao. I to ne makar kakav. Posao u državnoj ustanovi. Nemam tremu. I zašto bih. Tek kad dobijem posao, neće imati za šta pas da me ujede. Obukla sam dugu suknju, nisam se našmikala, obula zelene starke i omiljenu majicu s likom Bob Marlija. Naravno, ponela…
14/09/2017
Rekao si da voliš stvarnost. Među suncokretima, u očima boje žita. Da tragaš za mirisom kubanskog šećera, kupina i borovih šuma. Da sanjaš o maslinjaku i plantaži kafe u kojoj se kupaš i izjutra dotičeš mesec u kosi žene koju voliš. Da je za tebe stvarnost pučina, more i pena. Leto, satenska haljina u tramvaju i smaragdni šešir na belom…
15/11/2016
Ležali smo. Skučeni jedan do drugog. Uz Desankinu, ˶Strepnju“. I Selimovićeva, ˶Sjećanja“. Između nekih prećutanih osećaja. Što zaigraju samo onda kad požele da nas večno od njih otrgnu. Uspomene. Godine. I ono čega smo se najviše plašili. Vremena. Koje je preostalo. Za ljubav. Davno si rekao da pravi izbor nije uvek i najbolji. Ali je bitno da je Tvoj, pravi.…