02/09/2021
Voda u džezvi je proključala. Gledao sam kako se sliva u šolju i prekriva gomilicu čaja na njenom dnu. Sedam minuta. Valjda ga neću opet zaboraviti. Mogao sam da ga vidim kroz mali kuhinjski prozor sa starinskom zavesom koju nikako da zamenim. Kao bizarna slika u ramu, stajao je pored svog prozora u zgradi prekoputa. Stomak mu je zauzimao najveći…
27/05/2021
Ordinacija je bila blago zamračena, ali dovoljno svetla da je i dalje mogao da vidi neobične ornamente koji su ukrašavali tavanicu. Pogled mu je lutao po izuvijanim linijama koje su same iz sebe izvirale i natrag u sebe uvirale. Imao je želju da pita odakle potiču i imaju li neko posebno značenje. Ali se ipak suzdržao, jer to nije bio…
06/05/2021
Ime mi je Donald. Živim sa majkom i hrčkom. Hrčak se zove Piter. Majka je Majka. Majka je bolesna. Često spava. Ako ne spava onda pije lekove. Ja ne volim lekove. Imam četrdeset godina. Ne umem da brojim do četrdeset. U stvari umem ali mi misli uvek negde odu kada stignem do deset. Onda ne znam dalje. U glavi imam…
29/04/2021
Bila je zemlja i bilo je nebo Bili smo mi daljina i beskraj i divlji konji što su rzali iz utrobe stena Vetar nam je umrsio duše Trava nam je ispod kože rasla Znam da nije bio san oči su mi bile budne srce mi je plesalo slobodno Dijana Jelenkov Dijana Jelenkov po struci je profesor srpskog jezika i književnosti.…
16/07/2020
Prizori iz sna polako nestaju i ona umorno otvara oči. Okreće se na drugu stranu i povlači pokrivač na rame. Pokušava da ponovo natera kapke da se sklope, ali ne ide. San se ne vraća. Otišao je negde bez povratka, u isto ništavilo u koje nepovratno odlaze sati i dani. Sklanja pramen kose koji joj pada preko obraza. Nešto je…
02/07/2020
Ne sećam se kada su počeli da me posećuju. Nikada nisam bila naročiti ljubitelj obeležavanja godišnjica; ako ćemo iskreno, nikada nisam bila ni poseban pamtilac datuma – da nije podsetnika u kalendaru, velika je verovatnoća da bih zaboravila i na sopstveni rođendan. S druge strane, uvek me fascinirala sposobnost čoveka da se izgubi u vremenu; da zaboravi koliko ga već…
25/06/2020
U prodavnicu polovne garderobe ulazi stariji bračni par. Kiša rominja skoro čitav dan. Suncu ni traga. Bez žurbe, razgledaju ovonedeljnu ponudu. Vidim ih kako prolaze kraj redova majica i košulja, nestaju iza čiviluka sa haljinama i ponovo se pojavljuju. Žena izvlači brushalter iz korpe prepune polovnog veša. Zagleda etiketu. Izgleda da nije ponela naočare. Muškarac prilazi i posvećuje se istoj…
18/06/2020
Kad na odlasku proleća zamiriše lipa, nešto se u meni uskomeša. Zabruje poput pčela neki stari nemiri, i ukradu mi tišinu. Zatrepere pred očima neke davno pokopane čežnje, i zamute mi pogled na jutro u kome se budim. Vidim jasno i čujem bistro jedino potmuli zov negde iz dubina grudi. Obuvam patike, vezujem preduge pertle koje nikako da skratim i…
11/06/2020
Juče su nekome srušili kuću Dan je bio sunčan dok su nestajali zidovi a ptice letele nebom gde je prekjuče bio krov Uvijala se prošlost u oblaku prašine po ulici rasute ruže niko nije hteo da pokupi Sinoć je neko na spratu iznad svirao gitaru Nismo prepoznali pesmu Samo smo slušali bez reči pexels.com Dijana Jelenkov Dijana Jelenkov po struci…
04/06/2020
Ona bi da se pusti. Da se odvoji od hladnog zida, uz koji su se ćutke priljubila leđa njene svetle haljine. Da zaigra na ulici, uz muziku plesa koju do tada nikada nije čula; koju je, možda, usnila nekada davno, dok je kao malo dete stiskala obraz uz meki jastuk. Usnila, pa zaboravila. I nije bitno što ne zna korake…