09/02/2023
Kao dete silno sam se radovala februaru. Znala sam da mi se bliži rođendan, pa sam mesecima ranije smišljala kakvu tortu želim i jedva čekala da otvaram poklone i da mi dođu svi ti dragi ljudi. Iako je kasnije ta rođendanska euforija bledela, februar je, naravno ostao moj omiljeni mesec, a onda je to prestao da bude. I evo… već…
02/02/2023
Vreme… Kažu da leči sve. Često mi govore da ono zaceljuje rane i na telu i na duši, da olakšava sve teškoće i priziva zaborav kao najvernijeg saveznika. Trudila sam se da verujem u to, tešila sebe njihovim rečima, a onda je došao dan kada sam se konačno zapitala koliko istine ima u tim tvrdnjama. Da li ljudi zaista veruju…
29/12/2022
Nova godina stiže, a sa njom stižu i nove odluke. Obećavamo sebi (po ko zna koji put) da ćemo voditi više računa o zdravlju, da ćemo se manje nervirati, više voleti, biti srećniji i pametniji itd. A samo mi znamo koja je ovo godina za redom u kojoj sebi dajemo ista obećanja. Kada bismo samo malo seli i razmislili možda…
22/12/2022
Svako je barem jednom u životu doživeo da ga neko povredi, uvredi ili izda. To najčešće budu ljudi koji su nam veoma bliski i od kojih to nismo očekivali. Upravo zato nas i zaboli! Mnogo je lakše podneti uvredu, nepravdu i bol koju nam nanese neko do koga nam nije stalo. Naravno, ni tada nije prijatno, ali je jednostavno lakše.…
15/12/2022
Život nas često povede putevima kojima nikad nismo želeli da idemo. Iscrta nam nove staze, napravi smernice i učini sve da nas odvede onuda kuda želi. Zavedeni sjajem i lepotom koji se iza tih smernica nalaze, zakoračimo u nepoznato nadajući se da je naša istinska sreća baš tu. Iza nas ostaju stari drumovi, oni sa kojih smo žarko želeli da…
10/11/2022
Bio je to san. . .valjda. . . Telom su prolazili žmarci i grčio se svaki mišić u njemu. Duva hladan vetar, a znoj izbija iz mene. Groznica, bol i potpuna paraliza! Noge bi da krenu, ali zakovane su za krevet. Ruke takođe! Utrnuli prsti I dlanovi kao da su sačinjeni od betona. Teško mi je! Teško je sve: I…
27/10/2022
Šetam se pored reke, slušam njen žubor i cvrkut ptica, osećam miris jeseni. Srećna sam.I tada se setim, tek tako, da danas i nije sasvim običan dan, nekada je bio veoma važan. Važan za nas dvoje. Naravno, ti se toga nećeš setiti, zaborav te uvek dobro služio. Često mi je bilo neverovatno to sa kojom lakoćom ti brišeš ljude iz…
06/10/2022
Bol u grudima, nesanica, aritmija… Hiljadu mračnih misli mota mi se po glavi, tek tako, niotkuda. Gledam u tamnu noć dok leden vazduh ulazi kroz otvoren prozor. Drhtim, ali nemam snage da ga zatvorim, već kao da me nešto vuče da mu priđem što bliže. Napolju sve spava dubokim snom, sva svetla su pogašena, samo na nebu jedna zvezda sija.…
22/09/2022
Pomislila sam da priču počnem sa „bilo je to nekada davno“, ali tako počinju bajke, a ovo o čemu govorim bilo je samo iluzija bajke, optička varka. Bilo je to kao da kroz čarobno ogledalo ulaziš u zemlju snova gde je sve moguće, a onda shvatiš da se iza prelepe spoljašnosti krije mračni svet. Svet okrutnosti, bluda, svet bez ljubavi.…
15/09/2022
Teško je bilo tih dana. Osećala se nekakva težina u vazduhu, neko mrtvilo svuda oko nas. I niko nije znao da objasni šta je to… Danima su suze same tekle, tek tako, bez razloga, danima smo se budili sa nekom neobjašnjivom tugom na grudima, sa nekim pritiskom koji je udarao iz sve snage. Kao da je neka moćna sila živela…