O pitaocima, ispitanicima i zabadanju noseva u tuđi status veze

Ako ste u drugoj polovini dvadesetih, a još uvek se niste udali ili oženili, zatrudneli ili napravili dete (ili još bolje, i jedno i drugo, nebitno kojim redosledom), verovatno u svom okruženju imate bar jednog redovnog i nekoliko povremenih pitalaca koji gore od znatiželje kad sve to planirate da uradite – i ne libe se da vas to direktno pitaju kad god im se pruži prilika. I ne samo da pitaju, već i da posavetuju, prekore, iskritikuju, izraze svoje čuđenje, zabrinutost i negodovanje što je vaš status veze onakav kakav jeste, pa i da vas dovedu u situaciju da osetite potrebu da se pravdate i objašnjavate zašto se još uvek niste “uozbiljili”.

Ipak, ovaj tekst nije namenjen vama koji ste pitani, već upravo pomenutim pitaocima. Istini za volju, ne očekujem da previše strina, ujaka, tetki, baba, sredovečnih komšija, poznanika i prijatelja vaših roditelja redovno prati outLOUD magazin, ali se nadam da će im makar neko pročitati (ili prepričati) ovaj tekst, ako na njega slučajno ne nalete sami. Po mogućnosti, pre nego što naredni put otvore usta da upitaju „a kad će svadba?“ ili „kako to samo za tebe ne može da se nađe momak/devojka?“.

Dragi pitaoci (dobro de, samo pitaoci), da li vam je ikada, dok ste nošeni propitivačkim nadahnućem zasipali svoje sagovornike salvom interesovanja i saveta, iako oni sami nisu pokazali oduševljenje da učestvuju u razgovoru, palo na pamet nešto od sledećeg:

Možda postoiji dobar razlog zbog čega neka osoba nije u vezi. Jer, zamislite – ljudi često nisu sami baš zato što im se tako prohtelo, ili zato što veruju da na svetu nema osobe suprotnog pola dostojne da se nazove njihovim momkom/devojkom. I da li vam je, dok cokćete nad sudbinom devojke ili mladića koji nikako da nađu srodnu dušu, savetujete ih da ne budu toliko probirljivi i „motivišete“ stilskim varijacijama pitanja „pa šta čekaš?“ i „kad ćeš već jednom da nađeš nekog?“ kojim slučajem palo na pamet da iza samoće stoji neki dublji, ozbiljniji razlog za koji vi ne znate? Možda je neko od vaših ispitanika relativno skoro izašao iz druge veze, i jednostavno nije spreman da olako uleće u novu. Možda još uvek ne može da preboli neku staru ljubav, što ga sputava da se zaista zaljubi u nekog drugog. Možda nosi previše razočaranja iz prošlosti i teško mu je da se otvori za nove ljubavi. Šta god bilo u pitanju, vaša zapitkivanja mogu samo da podsete na problem, da posole ranu i učine da se osoba oseti još gore nego što se možda već oseća – a zašto biste, bez stvarne potrebe, to radili nekome ko ionako već ne skakuće od sreće, niti je to bilo čime zaslužio?

To što je neko u (relativno) dugoj vezi, nije stopostotno siguran preduslov da je njegov jedini mogući naredni korak onaj ka oltaru. Kao što ni svi dugi brakovi nisu srećni, tako nisu ni sve duge veze – a vi koji pitate, a niste dovoljno upoznati sa privatnim životom pitanog, nikako ne možete znati da veza u kojoj se nalazi nije jedna od onih koje opstaju iz navike ili iz straha da se ne bude sam, a bez istinske ljubavi koja bi trebalo da bude preduslov braku i stvaranju porodice; ili možda onih u kojima je više problema nego zadovoljstva, a u kojima niko ne raskida uglavnom iz kukavičluka. Bilo kako bilo, nije nemoguće da je veza koja drugima, pa i vama pitaocima, deluje stabilno i ozbiljno, pre na korak od raspada nego na korak od kićenja svatova. Što, iako toga niste svesni, vaša pitanja čini potpuno besmislenim. I prilično iritantnim, uključujući i moguće efekte navedene na kraju prethodnog pasusa, jer jednostavno niste svesni koje sve bolne tačke možete da ubodete svojim komentarima.

Koliko god zvučalo otrcano – nemaju svi sreće u ljubavi. Ili je makar nemaju podjednako. I kolko kod bilo nepravedno, ima ljudi koji sa lakoćom mogu da se zaljube, ali i da privuku tuđe poglede i osećanja, ljudi kojima održavanje veze i stupanje u brak dolaze nekako spontano i prirodno. Suprotno tome, ima i onih kojima sve to teško polazi za rukom, čak i da im fizički, duševno ili intelektualno zapravo ništa ne fali. I ne mislim pritom na filmske „i živeli su srećno do kraja života“ ljubavi, one koje se rađaju na prvi pogled i u kojima nema ničeg drugog do savršenstva – niti sve ostalo, gde treba uložiti trud u gradnju kvalitetnog odnosa trpam u grupu ovih kojima „ne ide“. Jednostavno, mnogim ljudima, koliko god se trudili, verovali, voleli i davali se, ljubav ne polazi za rukom, ili im makar ne ide dovoljno dobro da bi stigli do te tako očekivane životne prekretnice. A time što ih svojim napadnim zanimanjem za njihov ljubavni život na sve to podsećate, sigurno im ne rešavate problem niti činite da se osećaju bolje. Naprotiv, pre ćete ih navesti da se osete kao da sa njima nešto nije u redu i da su na neki način krivi što ne mogu da pronađu pravu osobu za sebe.

(Pre)osetljivim ljudima svojim naklapanjem lako možete da upropastite dan. Iako se navedena misao već provlači kroz ceo tekst, neće škoditi da je ponovimo i boldiramo. Jer, dok ima onih koji furaju „baš me briga“ fazon i tuđa pitanja, mišljenja i sugestije su im bitni kao crno ispod nokta, ima i onih koje će ono što pitate i govorite i te kako pogoditi. Insistiranje na tome da „vam vreme prolazi“, da „treba da se uozbiljite“, da „manje birate“, da „počnete da razmišljate o budućnosti“, da taj i taj već ima dete za vrtić, a vi „dokle mislite da čekate“, u glavi osobe koja je ionako sklona preteranom razmišljanju i samokritičnosti mogu lako razviti niz crnih misli – od toga da iznova i unedogled počne da premotava postojeće probleme o kojima vi nemate pojma, do toga da se oseti manje vrednom, neuspešnom i promašenom. „Ali mi nismo mislili ništa loše, mi to sve iz najbolje namere“, reći ćete vi, pitaoci. Naravno da niste mislili ništa loše, ali neka vam ponekad padne na pamet sve ovo što ste pročitali – pa možda otkrijete i druge mogućnosti odjeka vaših dobronamernih reči.

A čak i da vaši ispitanici ne spadaju u pobrojane kategorije, i čak i da niste nehotice uradili bilo šta od navedenog, jedno je sigurno – ono za šta se tako uporno zanimate, apsolutno vas se ne tiče. Ne ulazeći u to da li su brak i produžetak vrste čovekova moralna obaveza, prirodna potreba, ili samo jedan od mogućih izbora za oblikovanje života, mislim da neću mnogo preterati ako vam kažem da su bilo čiji planovi za udaju, ženidbu i stvaranje porodice u najdoslovnijem smislu lični i intimni – i da nametljiva pitanja tipa „a kad će svadba?“ i „pa šta više čekaš, znaš li kolko ti je godina?“ po (ne)pristojnosti nisu previše daleko od pitanja koja vam je omiljena poza u krevetu. Niste radi da o ovako nečemu sami pričate pred poznanicima, rođacima sa kojima niste previše bliski, pa ni prijateljima sa kojima se retko viđate? Onda ne zabadajte ni svoj nos tamo gde mu nije mesto.

Ako ste svoju decu poudavali i poženili, uživajte u njihovoj sreći, i neka vam to bude dovoljno svadbi i veselja za vaš životni vek. A ako neko od vaših mladih rođaka, poznanika i poznanica, komšija i komšinica… zablista od sreće u pravoj vezi i(li) reši da stane na ludi kamen, ne brinite – ako ste dovoljno bitna osoba u njegovom životu, sam će vas o tome obavestiti.


Autor: Tufnasta Zebra ◊ Izvor fotografija: pixabay.com