Postoje te neke devojčice s kojima se jednostavno sporazumeš u dve reči kad je to neophodno.
– Pivo, sad? – pitam.
– Pivo, sad. – kaže.
I to je dogovoreno.
Nalazimo se petnaest minuta kasnije.
– Jedan šejk. – kaže konobarici dok usnama pravi dobro poznatu “njam” facu.
– Jedno pivo. – kažem ja trudeći se da ne pravim nikakvu facu.
Ali đavola, konobarica me naravno začuđeno pogleda.
– Pivo?
– Da, pivo. – u svojoj glavi se tučem lopatom što nisam rekla “šejk” dok čekam da procesuira informaciju.
Verovatno u svoj svojoj izbezumljenosti što neko naručuje pivo u fakultetskom kafeu, konobarica diže ruke od mene, okreće se ka njoj i kaže:
– Eto, pivo! Što nisi i ti lepo uzela pivo… Nego šejk, pffft.
– Gospođo, ne pije ona pivo zbog sebe. Nego da uspava ježa. – objasni joj.
– Ježa? – ustukne konobarica.
– Jeste. Ima ježa u stomaku povremeno, kad počne da razmišlja o ispitima, ili o svom životu. Znate, ona previše misli ponekad.
– A-ha. – tobože razume. Razume, sutra malo.
– A i ipak nam treba jedna pribrana glava u ovom razgovoru. – doda i nabaci osmeh broj 10 iz kolekcije “rodila me mama učtivu i sarkastičnu”. Konobarica se, šta će, okrene i ode.
Ubrzo zatim otpijam nervozne gutljaje jedan za drugim i recitujem joj svih trista četrdeset osam načina da uništim sebe, druge i univerzum, samo ako mi se ukaže prilika. Ona trepće, srče svoj šejk i povremeno me pogledom iskosa upozori da prebrzo pijem svoje pivo.
– Ja sam budala. – pobedonosno konstatujem na kraju monologa.
– Ti pišeš, brbljaš, smeješ se i postavljaš uvrnuta pitanja. I piješ malo češće nego što bi trebalo, ali pripisaćemo to poludelom januaru. Nisi budala, ti si super. Ti si Milica. – matira me uz kez oduševljenja.
Nasmejem se i otpijem još jedan gutljaj. Ništa drugo i ne mogu, jer te neke moćne devojčice iznova i iznova razoružavaju. I prosto nemaš kud, sem da im poveruješ.
One teraju ježa na spavanje kad niko drugi ne ume, opravdavaju tvoje pripite i pijane poteze koje ponekad ni sama ne razumeš, i uče te da shvatiš da zapravo zaslužuješ neke stvari. Ili bolje od nekih stvari.
To su devojčice koje zadužuješ za brisanje brojeva, filtriranje emocija, motivacione govore i instant otrežnjenja.
To su devojčice koje su spremne da stave tamne naočare i cupkaju iza ćoška dok se ne uvere da si na sigurnom.
One sa kojima deliš čokoladu, minđuše i beleške. I mandarine, ako mora.
One koje zoveš u vreme u koje bi te normalan svet proglasio kompletnim idiotom.
One koje te teraju da pišeš više, želiš više i voliš više.
One koje ti pomažu da se jednako efikasno izboriš i sa limunom i sa palačinkom, u zavisnosti od toga šta ti se servira.
I naravno, one koje su tu da stave tog uvrnutog ježa pod sedative pre nego što potpuno podivlja.
Jer ježevi bodu.
A vas dve umete bolje od toga.
Samo vam treba pivo.
Ili šejk.
Izvor fotografije: favim.com
Ne igram balet pa uz čips i pivo piruete pravim na papiru.