Voda je hladna.
Dođi?
Nemam mnogo toga da ti ponudim –
Iznajmljen stan, nevešto spremljen ručak.
Nemam bicikl,
Nemam za tebe dar.
Boli me.
So ujeda rane od šavova
Koji me sastavljaju kada si tu
I koji se pokidaju kad te nema.
A koža se ježi,
Čini se isto kao
Kada me ljubiš u rame
I u leđa.
Voda nadolazi,
Jesi li blizu?
Hladno mi je
I plašim se.
Premašuje mi ramena,
Dolazi do brade.
Ne znam ni zašto sam sama ušla u vodu
Kad ne umem sa njom bez tebe.
Dotiče mi obraze,
I mogu da je okusim
Na ispucalim usnama žednim tvojih –
Hladna je i slana.
O, dođi!
Pružam ti ruku
Da je uzmeš i izvučeš me.
Jesi li blizu?
Udaviću se.
Izvor fotografije: pinterest.com
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.