Nije to bila samo prašnjava kutija.
I nije to bila samo jelka.
Ukrasi jesu stari, ali sam ih svaki put gledao sa nekim novim osećanjem u grudima.
I nisam te se setio iznenada, uvek si mi se vrzmala po glavi. Mnogo si volela praznike. Naučila si i mene da ih volim. Zato sam u tom periodu najviše o tebi mislio.
– Hoćemo li žute, ili crvene? – gledaš me sa sjajem u očima.
– Ti si umetnik. Ti biraš. – govorim ti, dok pokušavam da se provučem kroz rafove pretrpane ukrasima, jelkama i venčićima.
U bež kaputu si. Na glavi ti je crna vunena kapa. Kosa ti je prekrivena pahuljama. Prelepa si. Lepša si od svih drugih koje sam pre, a i posle tebe upoznao. I niko me neće ubediti u suprotno.
Hodali smo zagrljeni niz ulicu te noći. Iza nas su ostajali tragovi u snegu. Bili smo tako zaljubljeni. Ispod miške sam nosio jelku, tu jelku u koju i sada gledam. Jelku koju si ti birala i ti ukrašavala. Jelku koju uvek posmatram nostalgično, očiju punih suza.
I nije ta jelka nista posebno. Ni praznici nisu ništa posebno. Samo je sve u tvom znaku i svuda oko mene si ti.
Prošla je ta 2005. Prošle su i mnoge posle nje. I mnoge posle tebe. I neke 2010. I neke plave i crne. I visoke i niske. I svaka je donela bar jedan novi ukras. I svaki sam okačio na novu granu. I sve su mi bledele pred očima… Odnelo ih je vreme.
Samo sam tvoj lik jasno video – stojiš na prstima, ruke su ti oko mog vrata, glavu si zabacila unazad. Gledaš me zaljubljeno. Iza nas svetle lampioni. Na stolu su dve šolje čaja od kamilice. Grad je odavno zaspao. Samo naš prozor sija. Kao i tvoje oči.
– Niko te neće voleti više od mene – govoriš mi.
– Nikog drugog neće ni biti – nadovezujem se.
Smeškaš se zadovoljno, jer sam našao prave reči.
Ljubim te svuda po licu. Pokušavaš da pobegneš iz mojih ruku, ali te sve jače stežem. Prepuštaš se. Spokojna si u mom naručuju…
Mladi smo. I jelka je nova. Tek je otpakovana iz kutije. Kao i naša osećanja, kojima smo tek udahnuli život.
I tako mladih i zaljubljenih ću nas se sećati sve dok postojim.
I nije to bila samo jelka. I nisu to bili samo praznici. I nije to bila samo mladalačka opsesija.
I bilo je drugih, priznajem, ali niko me nije voleo kao ti.
Pa srećna ti Nova godina, čiju god jelku da kitiš i čiji god život da ulepšavaš.
Srećnik je taj koji te je osvojio, jer uvek će imati najlepše okićenu jelku i najlepše nasmejanu tebe.
Autor: Anđela Češljarac
