Pali anđeo, Venera i njegov sin, đavo Samael su se našli u prostranom predvorju oronule i naizgled napuštene vile. Venera je zatvorio vrata za njima i dalje podupirući Samaela ramenom kako se ovaj ne bi srušio na pod.
„Zašto smo ovde?“, upita Venera sina, vukući ga po debelom tepihu prašine. Šarene oči su mu letele ka uglovima prostorije okićenim gustom paučinom.
pinterest.com
Samaelovo lice je bilo bledo i išarano krvlju koja mu je još uvek curkala iz očiju kad god bi trepnuo. Pogled mu je bio nefokusiran. Privremena snaga koju mu je bes darovao je iščilela.
„Ovde smo bezbedni… Ovo je skrovište… Ona sad stanuje ovde… Osećaš li… Osećaš li njenu moć oko nas? Svuda oko nas…“, teško je govorio Samael.
Venera je zastao i zatvorio oči.
„Osećam…“, rekao je, „Osećam hladnoću… Mrak… Čak i zatvorenih očiju osećam tamu… Osećam noć… Ježim se…“
Spustio je pogled na svoju ruku i video da su mu se dlake nakostrešile.
„Pokaži se, draga… Izađi iz senki… Ne ujeda moj matori…“, tiho reče mladi đavo.
Senka u uglu prostorije se promeškoljila i koraknula ka njima poprimajući oblik žene, kože tamne kao noć, odevene u dugačku lepršavu haljinu satkanu od tame. Ruke i vrat su joj okićeni nebrojenim narukvicama i lančićima boje blede mesečine, a pod ušima joj vise dva mlada meseca. Gleda ih svojim srebrnim očima.
„Samael…“, zavibrira tama iz ženinog grla. „Ne izgledaš mi baš najbolje.“
„Eh, draga moja… Usud mi nije bio naklonjen ove noći… Zato i jesmo ovde, pred tobom… Molim te za pomoć…“, uz očigledan napor izgovori Samael.
„Jel’ da? Ne zoveš… Ne pišeš… I onda se tek tako pojaviš u mom predvorju, tražeći pomoć?“, upita žena glumeći uvređenost. Osmeh joj ipak uteče na usne.
Samael se tiho nasmeja.
„Draga moja Niks, da je do mene, ti i ja bismo se posećivali MNOGO češće i više, a to definitivno ne bi bilo samo kad meni, ili tebi, zatreba pomoć… I ti to dobro znaš…“, reče đavo, slabašno joj se osmehnuvši.
Niks mu uzvrati osmeh, pa reče: „Znam, dragi moj, znam…“
Tamnoputi duh priđe đavolu, klimnu glavom njegovom ocu, i preuze ga od njega.
„Ne tako davno si ti mene zaštitio od anđela-lovca. Sad je moj red da tebi priteknem u pomoć“, reče Niks vodeći ga dublje u svoju vilu.
„Čekaj…“, reče Samael i okrenu se ka Veneri. „Moraš naći Smrt, matori… Nemamo puno vremena…“
„Znam, znam… Ne brini, imam plan“, reče Venera čvrstim glasom.
„Je l’? Podeli…“, šapatom reče Samael.
Venera se široko osmehnu i izgovori samo jednu reč: „Fifi“.
Autor: Miroslav Stojković
