nisi ti za to
brbljivice
nikada nisi pripadala
svetu zavidnih
i podmuklih ljudi
ne umeš ti
da se nosiš
sa svim tim lažima i obmanama
nemaš ti pojma
kako da se snađeš
u moru ajkula
jer si ti uvek bila
zlatna ribica
pojma nemaš, kad ti kažem
ni ne pokušavaj
ne može tvoja
krhka duša
da na svojim leđima ponese
sve te zle
i isfrustrirane ljude
ti nisi za forsirane stvari
nije ti srce naviklo na takav svet
nije ti duša navikla na korist i zlobu
ti si uvek bila
za mnogo veće stvari
uvek si pripadala nekoj drugoj planeti
bar sam ja uvek
tako o tebi mislio
i gledajući te
uvek sam iznad tvoje glave
video čitav univerzum
iz tužnih
srnećih očiju
uvek je izlazila dobrota
ti si
moja ružo
za najzabačeniji sto u biblioteci
gde ćeš moći spokojna
da lutaš u svojim mislima
tebe ne bih vodio subotom uveče u
klubove
gde se služi jeftino piće
i još jeftinije žene
tebe bih nedeljom posle podne
vodio u zabačenu poslastičarnicu
na ćošku
gde služe najlepše krempite
i gde svira dobar džez
tebi ne bih kupio najskuplji sat
i odveo te na letovanje
tebi bih kupovao tople crvene džempere
i vodio te na neboder
da vrhovima prstiju dodiruješ nebo
i zato ti kažem
ni ne trudi se
neće te niko nikada razumeti
i u tome leži sva tvoja lepota
jer, i ja te sam ne razumem
kada bih mogao da te shvatim
verovatno te ne bih ni voleo
tvoja misterioznost te čini
toliko
posebnom
i nemoj nikada olako da je prodaš
u stvari
nemoj da je prodaš. toliko
Autor: Anastasija Osmanović ◊ Izvor fotografije: favim.com
