Nikada mi nije išlo
Okretanje leđa,
Ljubav na pola,
Poljubac bez tebe,
Milonga bez haljine,
Suknja bez one lepe cipele.
Valjda te zbog toga
Lagano kuckam po ramenu,
Kao kad ptica sleti
Da te zamoli
Za po koju mrvicu
Tebe
Da joj pružiš,
Da je na svom dlanu
Još jednom
Barem malo zadržiš.
Nikada mi nije išlo
To ćutanje što odzvanja,
Zaboravljena košulja,
I ruka u kosi
Tamo gde sam najosetljivija.
Nikada mi nije išlo
Svašta nešto što se ćuti,
Što se fali i nedostaje.
Je li išlo tebi nekada?
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.