Govoriš “hvala”
na svaku naznaku sigurnosti
ponizna pred njegovom siluetom,
isprazne svesti,
zaboravljaš
da ljubav treba da bude nežna,
dok se od svakog dodira
oporavljaš.
I budi se mrtvilo
‘mesto ponovnog rađanja.
I postaješ zarobljenik muške superiornosti.
Kolateralna šteto,
njegovih postupaka
u tebi sija teskobno leto
ispraznih obećanja i zakletvi.
I pitam se
kada ćeš hteti
poniznosti
ustupiti mesto nežnosti.
Autor: Sara Vukosavljević
www.pinterest.com
