Na listi nekih neostvarenih želja
uvek postoji jedna posebna,
prašina zaborava po njoj ne pada
ona ne prolazi, ona te osvaja.
To malo skriveno seme pohlepe
zakopano je negde duboko u duši,
tu ono čeka svoje zrake sunca
da k’o rajsko cveće ka svetlu pohrli.
Nosićeš ovo seme u sebi,
tu tajnu nećeš nikome reći,
samo ćeš ponekad u trenucima samoće
zalivati ga nadom da ne uvene u duši.
Tajanstveni vesnik dalekih svetova,
tanana žudnja za skrivenim snom,
u toplini duše ko tek začeto čedo
čekaće zelja da joj daš dom.
Čekanje ponekad izgleda ko večnost
tad srce i pamet zameću kavgu
neke teške slutnje lomiće ti dušu
al’ srce će hrabro da zaštiti želju.
Veruj zato srcu, odbaci sve slutnje,
nije život šablon… to su samo igre,
kada žarko želis sve prereke rušiš
ti od želje možes čudo da napraviš.
Autor: Nada Driessen-Maksimović
pinterest.com
