Nije li tužno što na kraju čitav život stane u jedan kofer?
I što sav trud stane u jedno “Jebi ga”?
I što se od tog trenutka više ne poznajete?
Nema veze što znaš svaki njegov deo tela napamet. I što znaš njegove navike. I što znaš šta će i u kom momentu reći. I što znaš kako će namestiti obrve kada se ljuti, a kako kada je zabrinut. I nema veze što ste se do tada gradili zajedno. I nema veze što znaš šta je isplanirao sutra, a šta naredne godine. I nema veze što su njegovi prijatelji do juče bili i tvoji. Ni što si ti birala boju zidova i garnituru…
Skinućeš taj ključ sa vezice. Zatvorićeš vrata za sobom. Tvoja strana ormara će biti prazna.
A ti, ti ćeš biti još praznija…
Ostavićeš mu sve novogodišnje ukrase, sve porcelanske lutke i sve na pola pročitane knjige. Ostavićeš mu ručak od juče, svoju šoljicu za kafu i tek načetu kupku. I izaći ćeš, kao da si krenula po cigarete. Niko neće shvatiti da te nema. Ni komšinica sa prvog sprata, ni poštar, ni prodavačica iz trafike.
Nije li to tužno?
Zagrlićeš ga za kraj. I biće ti teško da ga pustiš. I jecaćeš. Ni njemu neće biti lako.
Sutra te neće zvati da vidi kako si provela dan. Neće ti ni poslati poruku za dobro jutro.
Zapravo, nikada ti se više neće javiti.
I nema veze što znaš njegov broj telefona kao pesmicu. Ni što ćeš ga znati još mnogo, mnogo godina. I nema veze što si o njemu pisala pesme. Ni što znaš na šta je alergičan. Ni što znaš kakvu tačno kafu pije. Ni što si mu ti birala većinu košulja. Ni što si sve sa njim radila.
Nema veze ni što voliš. Ko još za to mari.
Nije li tužno?
Nećeš prolaziti više tom ulicom. Boleće te pomisao na sve napravljene korake duž nje.
I nećeš više puštati neke pesme, niti ćeš izgovarati neke nadimke. Nećeš se ni sećati jednog dana.
Zaboravićeš…
Nije li to tužno?
Tako lako zaboravimo delove svog života.
Stranci postaju oni koji se najbolje znaju.
Sutra ćemo se sresti na ulici i okrenućemo glave.
Ti ćeš nastaviti ka svom životu, ja ću još brže hrliti u svoj.
I nema veze što si me boleo i voleo.
Što si nekada bio ja. Što si mi bio osećanje. I mnogo više od toga…
Nije li to tužno?
Nije li tužno što čitava ljubav stane u jedno “nema veze”?
Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: pinterest.com
