Nekako mislim
Da umeš da voliš
Onako iskreno,
Kao dete.
I onda kada nemamo ništa
Sem naših bosih stopala
I tople zemlje koja ih greje.
Nekako u tvojim očima
Vidim nebo
Koje do sada
Ni u jednim drugim videla nisam.
Nekako su
Zvezde na mom nebu
Drugačijeg rasporeda
Kada ih sa tobom gledam.
Nekako si mi lep
Mlad
Radoznao
Malo lud i svoj.
Nekako mi
Zbog toga dođe
Da i ja tebe volim.
I da budeš barem malo moj.
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.