Mi, mi smo bili kao mandale.
Nadovezivali smo se i menjali do savršenstva.
Bili smo celina.
Različitost upakovana perfektno.
Ti si bio moja tacka na i.
Neko kome bih se obradovala.
Neko kome bih se predala.
Neko kome sam verovala.
Bio si istina u svetu laži.
Bio si klavir u tišini.
Bio si moj cvet na kaktusu.
Neko ko je sve.
Pamtim te po usklađenim nadovezivanjima, zdravom humoru
dugim dijalozima, smešnom hodu, neopisivom osmehu i tihoj seti u glasu.
Sve što bi uradio bila je čista umetnost.
I dodiri.
I slučajni pogledi.
I osmesi.
I zagrljaji.
Pisao si očima po mom telu najlepše poeme.
Crtao si prstima po mojim obrazima najlepše akvarele.
Pevao si u mom srcu najlepše balade.
Bio si onaj ton koji je nedostajao tišini.
Bio si ona nota koja je nedostajala muzici.
Sasvim novo slovo u bukvaru.
Zajedno smo trčali po livadama, grleći se u našoj sobi.
Zajedno smo hodali po zvezdama, ležeći jedno uz drugo.
Bilo je to mnogo više od strasti.
Mnogo više od plitke zaljubljenosti.
Bilo je to mnogo više i od “volim te”,
ali mi tu pravu reč nismo pronašli.
Tražila sam je među svojim rečenicama.
Tražila sam je među razbacanim mislima.
Ali…
Previše ih je.
Nisam imala vremena.
I još te slikam, da znaš, na maglovitim prozorima tramvaja.
Još te pišem, u prašnjave notese izbeldele od stajanja.
Još te čujem u onim davno otpevanim pesmama.
Još si tu, svetiš mi se kroz umetnost.
A mi…
Mi smo bili kao baletska tačka.
Tiha i prefinjena pirueta.
Mi smo bili kao dodir jagodica i kože.
Kao Saturn i njegov obruč.
Kao bela i crna dirka na klaviru.
Mi smo bili inicijali urezani u koru drveta.
Mnogima smo bili nestvarni, kao osmeh u beznađu.
Bili smo euforija.
Bili smo entuzijazam.
Bili smo sve ono što nikada više nećemo biti.
Pamtim te kao nekoga ko je mogao sve,
ali je uvek stvari ostavljao nedovršene.
I polupopijenu kafu na stolu.
I na pola ugašenu cigaretu.
Na pola pročitanu knjigu.
Na pola poslušanu pesmu.
Na pola ispričanu priču.
Na pola isplakane suze.
Na pola ispunjen dan.
Na pola osvojen svet.
Na pola voljenu mene.
Nedovršena sam.
Nepotpuna.
Bez suštine.
Nedovršena sam u inspiraciji.
Nedovršena sam u snu.
Nedovršena sam u uspomenama.
Nedovršena u objašnjenju.
Nedovršena u izvinjenju.
Nedovršena u tebi.
A ti, ti si nedovršen u meni.
Da me kočiš i spotičeš kad god bih pokušala da zaboravim koliko smo mi, zapravo, savršeni bili.
Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: Pinterest
