Ne traži više u ljudima
Ono što nosiš u sebi
Mala moja
Ostaješ bez glasa
Jer sve glasnije
Pevaš gluvima
Trošiš svoj sjaj
U pokušaju da ih obasjaš
A oni i dalje
Ostaju mračni.
Šapućem ti često
Da se skloniš
Da prestaneš
Ali me
Od svog smeha
Ne čuješ.
Od svoje topline
Ne uspevaš da osetiš
Hladnoću
Njihovih ruku
Pogleda i srca
A prete da te zalede
Mala moja.
Ne traži,
Saplešćes se o iluzije
Koje imaš o ljudima
Boleće te pad na
Beton realnosti
I udarac glavom
O istinu od koje si bežala
Zato me sada poslušaj
Spakuj nadanja u džep
I nikako ne očajavaj
Jer jednog ćeš se dana
Ponovo roditi u svetu
U kome nećes morati da zarobljavaš
Istinu u očima
Kao najstrašnijeg zločinca
U kome nečeš morati
Da kriješ iskrenost
I čistotu
Kao sramotu.
Do tada čuvaj se
Hajde
Obriši te oči
Pojedi celu čokoladu
I ne daj da ti se mešaju u snove.
Znaš ti dobro čiji je gubitak
Što te ne puste da procvetaš
I naučiš ih šta je proleće
U sred hladne
Najhladnije
Njihove zime.
Saplešćes se o iluzije
Koje imaš o ljudima
Boleće te pad na
Beton realnosti
I udarac glavom
O istinu od koje si bežala
Zato me sada poslušaj
Spakuj nadanja u džep
I nikako ne očajavaj
Jer jednog ćeš se dana
Ponovo roditi u svetu
U kome nećes morati da zarobljavaš
Istinu u očima
Kao najstrašnijeg zločinca
U kome nečeš morati
Da kriješ iskrenost
I čistotu
Kao sramotu.
Do tada čuvaj se
Hajde
Obriši te oči
Pojedi celu čokoladu
I ne daj da ti se mešaju u snove.
Znaš ti dobro čiji je gubitak
Što te ne puste da procvetaš
I naučiš ih šta je proleće
U sred hladne
Najhladnije
Njihove zime.
Autor: Milica Đurišić ◊ Izvor fotografije: zoosk.com
