Ne mogu da te volim,
jer ne razumeš moje priče.
Čudne su, kažeš,
i ne govoriš o njima više ništa.
(Šta li bi tek rekao
o mojim snovima?)
Ne mogu da te sanjam,
zato što ti nije jasno
šta će mi
na stotine fotografija neba,
i zašto je važno
pronaći zgradu sa izlazom na krov.
Ne mogu,
zato što ti smeta miris starih knjiga,
zato što mrziš kad leti pokisneš do kože,
zato što bi mi se smejao kad bi znao
da se u dvadeset prvom veku
radujem pisaćoj mašini.
Zato, eto, zato
ne mogu.
Izvor fotografije: pixabay.com
Dijana Jelenkov po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu oprobala se kao nastavnik, novinar, pisac, lektor, prevodilac, recenzent, kreativac. Još uvek nije sigurna šta je od svega toga (najviše) ona. Voli uvrnute knjige, tople čajeve, čokoladu i nebo u svim njihovim varijantama. Teško joj je da poveruje koliko ima godina.