Ne boji se M,
smrt nije tako strašna.
Smrt je nekada stanje uma.
Smrt je onda kada ti se prispava za volanom, borba da ne skreneš pogled sa druma.
Smrt je drvo u tvojoj ulici ogoljenih grana.
Smrt je kada voda uništi ono što nije uspela da zadrži brana.
Smrt je ponekad iščekivanje.
Smrt je grč kada je u pitanju plivanje.
Ne boji se moja M,
evo,
na primer,
ja,
mrtav sam još mnogo pre,
i ne izgledam toliko strašno,
zar ne?
Vidiš,
kažem ti,
nemaš čega da se bojiš.
Budi uverena M,
kada odem,
ako samo odem,
u tu smrt,
onako pravo,
koje se toliko bojiš,
neće biti strašno,
koliko to ako sebe ogoliš.
Jer, malo će dunuti vetar,
ogoliti grane,
Neću grč zbog osmeha koji ti brane,
i ako znaš da znam da nisam bio samo tvoja rima,
samo će malo biti zima,
shvatićeš i ako sam otišao,
nema te onaj koji te ima.
Zato se ne boji moja mila,
I ne dozvoli da te nema onaj koji te ima.
Autor: Marina Avramović ◊ Izvor fotografije: favim.com
