Dani dopisivanja
u kojima je sve
ostalo
neizrečeno
nedovršeno
napola izgovoreno
sada su bleda
sećanja
na ljubav
kojoj smo
sopstvenim sebičlukom
omču
oko vrata
stavili
na svirep i
podmukao način
je ubili
i dve
rastrojene
izgubljene duše
na večnu patnju
osudili.
Zaborav će
možda potisnuti
sve one
duge šetnje
novosadskim parkovima
noći provedene
uz čašu hladnog vina
i zvuke starih
Arsenovih balada
što dopiraše
sa starog,
prašnjavog gramofona
šta će nam
posle svega ostati
praznina u duši
i bol
koja nas
nevoljom
uvek počasti
baš u trenutku
kada ubedimo sebe
da smo preboleli
i one stare
ružne navike
kojima se, po pravilu
uvek vraćamo
konačno promenili.
A,
možda bi sve
zapravo bilo
drugačije
da smo samo likovi
u glavi
nekog otkačenog pisca
koji je nekada
pokušavao da nas
oživi.
Možda bismo se tada
konačno
zavoleli.
Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor fotografije: favim.com
