Nacrtala sam one noći
Na tvojim leđima
Jednu galaksiju
A na vratu onu zvezdu
Koju si mi tada pokazao.
Nacrtala sam na tvojim prstima
Svoju kosu
A po dlanovima miris sandalovine
Koji tako silno voliš.
Nacrtala sam ti na rukama mapu
Da se nikada ne izgubim
Po tvojim nogama i stopalima
Želju za mnom i putokaz
Do mojih nogu i stopala.
Na grudima sam nacrtala čežnju
Da je uvek sa sobom nosiš
Na stomaku novembarsko lišće
I jednu pticu raširenih krila
U oči sam ti sakrila zvezdu padalicu
I zamislila želju
Na usnama sam ti nacrtala zube
Da te uvek podsete na tvorca.
Budiš se i pospan me pitaš
Šta to radim?
Uzimam te za ruku i vodim do ogledala
Prstima prelazim preko tvojih leđa
I ljubim ti rame
Dok posmatraš moje delo
Kažem ti da
Jednom na tvoje radoznalosti
Nisam imala odgovore
I da si tada mi rekao
Da mogu da ih nacrtam.
I evo,
Ja i jesam.
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.