Padala je, neka, dosadna kiša.
Sedeo sam sam u sobi, na ivici kreveta i osećao se užasno usamljeno. Šta se desilo pa se već danima družim sa šoljicom kafe i po kojom cigaretom. Želeo sam društvo, neobavezno čavrljanje, poneku šalu ili samo da ćutim, ali ne sam, nego sa nekim. Počeo sam da razmišljam koga bih mogao pozvati, ali svaka ideja delovala mi je pogrešno.
Pitao sam se ko su ljudi sa kojima sam provodio noći i dane, koji su mi bili najbolje društvo za kafanu, ispijanje piva i neopterećujuće razgovore. Odlučio sam da ih pozivam redom, smatrajući da ću kroz razgovor provući da se vidimo. Brzo ću se dogovoriti sa nekim, nije ni bitno sa kim, naći ćemo se i provesti par sati, nije ni bitno u čemu, i taj osećaj će nestati.
Par njih mi se javilo, gotovo začuđeno što čuju moj glas s druge strane žice. Odjednom nisam znao kako da im se obratim. Želeo sam da to bude najnormalnije, a opet bilo je usiljeno i želeo sam da se što pre završi. Svi su negde žurili, pričali o svojim obavezama, planovima, tako da nisam imao ni priliku da im predložim viđanje, a i osetio sam da posustajem. Nije mi više ni to bilo dovoljno.
Osećao sam se odbačeno i iscrpljeno, a nisam želeo to sebi da priznam. Spustio sam telefon i zapalio još jednu cigaretu. Razmišljao sam kako su svi oni negde išli, bavili se nekim drugim stvarima, a ja sam zaostajao u svemu. Radio sam isti posao godinama, želeo sam iste kafane, iste pesme, dok su oni krenuli za ljubavlju, novim poslovima, širim temama.
Mogu li da ih krivim? To, nikako. Nisu zaslužili, samo su uradili ono za šta ja nisam nikada bio spreman. Menjali su se sa svakom novom situacijom i osobom u životu.
Ja sam stalno očekivao da će se nešto samo od sebe dogoditi, da će se pojaviti devojka koja će me voleti, onako, sama od sebe. Nikada se nisam trudio da pridobijem nekoga, nisam se trudio ni da zadržim one koje imam. Smatrao sam da ako neko ode, može biti lako zamenjen. A šta ću sada kada su svi otišli?
Nisam smeo da razmišljam da sam ja pogrešio, to je bilo nedopustivo. Krenuo sam da skuvam još jednu kafu.
Možda je zbog ove kiše, možda je samo takav dan. Proći će do sutra.
Izvor fotografije: pixabay.com
