nije bila košava,
ni početak Decembra,
i ta četiri stepena
u subotu veče.
nije bila košava,
ni početak Decembra
uzrok promene
boje tvoga glasa.
nije bio
ni Zlatibor,
u oktobru.
i nisam bila ja, kriva
za protraćene dane;
dok sam sedela
smrznuta
kraj tebe
i od tebe.
besna i ostavljena,
slušala usne,
koje sam ljubila,
kako šapuću neke
mojima,
sasvim nepoznate reči.
slušala i mirno sedela
dok govoriš
kako nisi umeo,
dovoljno da zavoliš.
ne, nije bila košava
ni početak Decembra,
a ni moji mokri tragovi
i suze u Kralja Milana.
i ne,
nije bio ni Beograd kriv
za hladne ruke,
moje
i hladno srce,
tvoje.
nije bio Beograd
ni za ovu distancu
medju nama;
ni na ovom sudjenju, sudija.
već ti.
a ja svedok;
osumljičeni: strah.
a kažu da su se zbog njih
bitke gubile,
a u ovoj je baš on
odneo pobedu.
i nije bila košava
ni početak Decembra;
što je za sobom ostavio
daleka nadanja,
moja stradanja
zimu koja je prijala
i ljubav koju sam imala.
i ako nije bio, Decembar;
kako da pitam,
tvoju ravnodušnost,
zar je sve ovo bila laž?
Autor: Sara Vukosavljević
www.pinterest.com
