Posudite mi molim vas
svoje odijelo,
jer me moje puno boli.
Sa vašim ću nadam se
imat više sreće,
vaše će manje da me boli.
Može i koža vaša na posud,
meni moja tjesna nešto,
boli me često, stišće, guši
-boli, boli baš prečesto.
Posudite mi bar jedan osmjeh svoj
da mi ugrije dušu i srce.
Da mi sapere otrov slani,
jer su se moji snov razbili
ko nježni porcelani.
Jedan čvrsti zagrljaj
bi mi dobro došao.
Što liječi i snage daje
da me čvrsto drži i stišće
dok ova avet traje.
Posudite mi nešto
tako vam Boga!
Ovako se više ne može dalje.
Iskočit ću iz svoje
sopstvene kože,
-pomozite dok ovo traje!
Autor: Nada Golić
pinterest.com
