Zovem te u pomoć gorski vetre
budi mi vodič na putu mom,
hocu u potragu da krenem za sobom
da bih opet mogla da svijem dom.
U naručju tvome tražiću sebe
sve ono što nekad bila sam ja,
rasute mrvice hoću da skupim
jer one su putokaz do novog ja.
Zatvoriću oči i ruke dati
slepo ću da ti verujem znaj,
ponesi me, molim te, tamo negde
gde sam u bespuću nestala ja.
Kamen temeljac bila sam uvek
izgarala do bola za mnoge snove,
zbog nekih ideala krnjila dušu
tako sam plaćala sve izazove .
Dajući sebe, zaboravih na sebe,
drugi su bili važniji od mene,
njihove snove sanjala ja sam
svoje sam ostavljala za posle.
Zatvoriću oči i ruke ti dati
odgovore sada hoću ja,
ne tražim mladost – to je već prošlo
ja samo hoću da budem ja.
Autor: Nada Driessen-Maksimović
pinterest.com
