Mili

Nisi mi ti prvi, mili, koji ume sa rečima, pogledom i rukama.
Nisi mi prvi napisao poruku, ni pismo, ni priču, ni pesmu.
Nisi me prvi izveo na pivo, ni šarmirao dobrom večerom.
Nisi me kupio sanjivom gitarom,
ni plesom bez muzike,
a i te viceve, na koje misliš da si me dobio,
sve sam ih čula pre, stotinu puta.
Samo nisam baš htela da ti to kažem.

 

Nisi me ti prvi čekao na kiši, niti si mi prvi slikao sneg.
Nisi ti prvi, mili, koji je potrčao u zagrljaj, izgubio petlju,
i zaglavio se između redova koji nikada i nisu ispisani.

Nisi mi prvi ispraćen uz „molim te, pusti me, i ne javljaj se više“,
ni prvi koji je rekao da bi hteo da se ipak ponekad čujemo,
jer svet se nekako drugačije vrti – kad se čujemo.

Nisi ti prvi, mili,

I spava li tvoja majica u mom ormaru.

Nisi ti prvi, mili, koji je mislio da sam više od onoga što jesam,
ni prvi koji je ispao manje od onoga što je rekao da jeste.

Nisi mi ti prvi, mili, čiji je izgladneli ego tražio zalogaj od mene,
ni prvi kome je samo trebalo da zna da bi me mogao imati.

Nisi ti prvi, mili, koji me je sasekao pogledom, oborio osmehom,
i naivnu razoružao rečima od korišćenja već izlizanim.

Nisi mi ti, mili, prvi kog više ne prepoznajem,
ni prvi koji mi više ne nedostaje.

Nisi ti, mili, prvi koji ume sa rečima, pogledom i rukama.
Ni poslednji koji ne ume sa mnom.