Ne brini mala, jednog dana ćeš naučiti da hodaš u tim štiklama.
Sedećeš ispravljene kičme.
Češljaćeš kosu čim ustaneš.
Jednom ćeš naučiti tu lekciju.
Brzo ćeš je i zaboraviti.
Ići ćeš glavom kroz zid.
Ne jednom, već sto puta.
Ne brini, jer ćeš preživeti.
Lakiraćeš nokte u roze – znam da ti to sada zvuči neverovatno.
Čak ćeš se farbati u plavo.
I nosićeš tamne sakoe.
I uske suknje.
I slušaćeš raznu muziku.
Proći će te i ta punk faza.
Ne brini mala, zaljubićeš se.
Sto puta.
I znaš šta još?
Bićeš povređena.
I ostavljena.
I ponižena.
Ali ćeš i ti ostavljati.
I odbijati pozive.
I spuštati slušalice.
I lupati pesnicama jastuke.
Ne brini, jer će boleti.
Pa će proći.
Pa ćeš se smejati.
Popićeš baš mnogo piva.
I bićeš mamurna.
I obećavaćeš sebi da nikada više nećeš piti.
Ali hoćeš…
Naravno da hoćeš.
Verovatno ćeš mrzeti svoj posao.
I autobuse.
I alarme.
Ne brini mala, jer je to život.
Možda ćeš – kao i ja, voleti kafu.
I more.
I mirišljave posteljine.
Možda ćeš – kao i ja, naučiti da se uklopiš u šablone, ali ćeš znati da brzo isočiš iz njih.
Ne brini mala, jer jednom će te naterati da odrasteš.
I da budeš ozbiljna- reći će ti.
Dosta si se igrala – lagaće.
Ali ćeš možda – kao i ja, odlučiti da ipak budeš dete.
Bar kada niko ne gleda.
Imaćeš možda neke svoje igračke i neke svoje bubice.
Možda ćeš se smejati glasno.
Možda ćeš baš snažno grliti.
Ne brini mala, jer je skroz u redu biti drugačiji.
U redu je voleti poeziju.
U redu je skakati po barama.
U redu je sav se umazati u šećernu vunu.
U redu je slušati džez.
U redu je imati koji kilogram viška.
U redu je biti stidljiv.
U redu je pričati sa životinjama.
U redu je plakati pred ljudima.
I zapamti da oni koji budu pokušali da te izmene će još lakše da te zamene.
Ljudi će odlaziti.
Zauvek.
Pusti ih.
Idu pravim putem.
Ne brini mala, veoma brzo nećeš biti mala.
Deluje strašno, znam,
zameniti bojice penkalima,
i kapuljače šeširima
i igranje poslovmim sastancima.
Ali se ti igraj odrastanja.
Živi izvan granica.
Kada ti zabrane da govoriš – ti pevaj.
Kada ti zabrane da hodaš – ti pleši.
Razbijaj sve predrasude i ultimatume.
I diši.
Punim plućima.
Kao da ti je ostao još jedan uzdah.
Kao da ne postoji sutra.
I ne meri svoju veličinu sa pogrešnim ljudima.
Svi smo mali naspram kosmosa.
Prerasti samo samu sebe,
ali nikada nemoj da odrasteš.
Bićeš srećna sve dok si mala, zato ne brini uzalud.
Brige su za one “velike”.
Tebi neka samo duša bude velika
i sve će biti malo pod tvojim nogama.
Autor: Anđela Češljarac
pinterest.com
