Danas bežim u Pariz
I neću ti se javiti
Odlazim da malo budem sama,
Da mi malo nedostaješ.
Znam, reći ćeš da ja nikada
Nisam volela francuski,
Reći ćeš kako mi je sav nedefinisan
I nekako zbrkan i čudan.
Ali divni su mi ti veliki prozori
Sa kojih mogu da gledam na čitavu ulicu
Posmatram ljude i automobile,
Posmatram kišu.
Jer svi su gradovi lepi u proleće
Oni posebni su lepi čak i u jesen.
Zato danas idem u Pariz,
Ne traži me.
Od jutros se krijem
Iza jednog od tih prozora,
Jedem vruće kroasane,
Imam mačku i antikvarnicu na kraju ulice.
Ovog jutra sam Parižanka
Sa beretkicom, cipelicama i kišobranom
Koja žuri da otključa svoju radnju.
Ovog jutra sam mademoiselle.
Izvor fotografije: pinterest.com
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.