Da li je, u ovom okrutnom svetu
prepunom
obmana
laži
samoživih
egocentričnih
i okrutnih
osoba
koje se kao takve, baš i ne mogu
nazvati
osobama
zaista dovoljno
slušati svoje srce?
I šta nam ono poručuje
da čekamo
da po čitave dane
sedimo
i čekamo
da nam se nešto dogodi
i da tek
tu i tamo, kada nam
sve dosadi
ustanemo i kažemo
dosta je!
I počnemo da se menjamo
da menjamo
sredinu
okruženje
i ljude
koji su isto tako
lako zamenjivi
kao
majice
ili
čarape
i čine u našim životima
samo jedan više list
ispisanog papira.
Ponekad nam srce
kao po automatizmu naredi
da se zaljubimo
jer je zaljubljivanje
prirodna pojava
u životu
svakog čoveka
učestala poput munje
ili udara groma
i nekada nas ono
baš tako, ošine
po mozgu
ili tom srcu
koje nas vodi kroz
život
sa namerom
da pronađe
polovinu
koja mu, još od samog
početka kucanja
nedostaje..
Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor fotografije: unsplash.com
