Volela bih
da nikad ne letimo,
da se ne dižemo u visine,
sedimo na rubovima oblaka
s podrugljivim smehom
dok gledamo sve one dole
grešnike
i sretnike.
Volela bih
da nikad ne saznamo
kako je to vinuti se u visine,
jer onda bi,
zauvek bili
jedni s drugima,
tu na dohvat ruke,
na pedalj do zagrljaja.
Volela bih
da nisi odletela,
poput Petra Pana
koji je ostavio svoju Vendi,
a bio mi je omiljeni junak,
heroj,
sveznalac,
sve dok ja nisam postala
ista ta Vendi.
Volela bih
da anđeli nisu imali potrebu
da mi te uzmu.
Volela bih
da si jos živa.
–potrebna si mi.
Autor: Sara Vukosavljević
pinterest.com
