Volela bih
da nikad ne letimo,
da se ne dižemo u visine,
sedimo na rubovima oblaka
s podrugljivim smehom
dok gledamo sve one dole
grešnike
i sretnike.
Volela bih
da nikad ne saznamo
kako je to minuti se u visine,
jer onda bi,
zauvek bili
jedni s drugima,
tu na dohvat ruke,
na pedalj do zagrljaja.
Volela bih
da nisi odleteo,
poput Petra Pana
koji je ostavio svoju Vendi,
a bio mi je omiljeni junak,
heroj,
sveznalac,
kamen temeljac,
sve dok ja nisam postala
ista ta Vendi.
Volela bih
da andjeli nisu imali potrebu
da mi te uzmu tako naglo,
tako rano.
Volela bih
da si jos živ.
– tvoja unuka
Autor: Sara Vukosavljević
thecut.com
