Lako je
Kažeš mi – lako je:
Otići,
Preboleti,
Zaboraviti,
Preživeti…
Baš je lako – ubeđuješ me:
Ostaviti sve iza sebe,
Razumeti,
Nastaviti dalje,
Prihvatiti…
Da, jeste – potvrđujem ti!
Izuzetno je lako:
Kad se ne dešava tebi,
Kad ne boli tebe,
Kad tebe sećanje ne proganja!
Imaš pravo, druže, ništa lakše!
Samo ne misliti,
Ne osećati,
Ignorisati,
Potiskivati…
I sve tako dok se ne potrošiš,
dok se ne iskidaš na komade,
dok ti glava ne pukne i
srce ne prestane da ti kuca.
Jeste lako!
Lako je pričati drugima,
Lako je voditi tuđu brigu,
Lako je davati savete koji se
ne obijaju o tvoju glavu…
Zaista jeste, verujem ti!
A sada obuj moje cipele,
hodaj mojim putevima,
nosi moje srce u grudima
i moje misli u glavi,
bori se u mojim bitkama i
onda dođi i reci da je lako!
Do tada mi ne pričaj,
do tada mi ne sudi i
nikada mi više ne reci da je lako
i da će proći!
Autor: Bojana Krkeljić ◊ Izvor fotografije: pinterest.com
