Kriva si, Sonja.
Kriva si za nemire koji u meni noćas tinjaju.
Kriva si i za ovu drugu flašu vina, koja kao da mi isparava pred očima. Ne mogu dušu da napijem. Puna je tebe i tvoje krivice.
Kriva si, Sonja.
Kriva si i ti i onaj džemper od kašmira, slučajno zaboravljen na naslonu fotelje, koji još na tebe miriše.
Kriva si ti i onaj tvoj lažni osmeh koji si mi u prolazu uputila.
Kriva si što me više ni u oči ne gledaš.
Kriva si, Sonja.
Kriva si jer si mi se uvlačila pod kožu kao nežno lane, a onda me rastrgla kao besni vuk.
Kriva si jer si me učila da volim, a ne da prebolim.
Kriva si i ti i onaj naš datum koji si zaokružila u kalendaru.
I najradije bih te oterao dođavola, ali si kriva jer ne mogu.
Kriva si, Sonja.
I ti i klupa u studentskom parku, sa polomljenim naslonom.
I ona tvoja kosa koja je mirisala na jorgovan, rasuta po mom krilu.
Kriva si što si me usnama mamila na poljubac, a onda me njim začarala i vezala za sebe.
Kriva si, Sonja.
Kriva si i za one pesme koje si mi pisala u naletima strasti, a onda im smisao izmenila svojim odlaskom.
Kriva si, shvati.
Kriva si i ti i tvoj smisao za humor i tvoja neosporiva inteligencija.
Kriva si i što si tako prelepa, lepša od svih koje ću ikada upoznati.
Niko ne može da ti parira.
Ti si zbog toga kriva.
Kriva si, Sonja, previše je krivice smešteno u te prelepe plave oči.
Krivica ti guta zenice.
Spušta ti pogled do zemlje.
Tebi, Sonja.
Tebi tako lepoj i dobroj.
Tebi tako tuđoj.
Kriva si, Sonja, za sve one telefonske pozive koje sam ti uputio posle odlaska.
I za svo ono dugo ćutanje sa druge strane žice.
Kriva si što nisam umeo da ti kažem.
Što nisam umeo da te vratim.
Što sam se gubio u ponosu i alkoholu, dok si se ti prepuštala zaboravu.
Kriva si, Sonja.
Kriva jer ne mogu da zaboravim.
Ni da se oporavim.
Ni da nastavim dalje.
Kriva si jer te za sve krivim.
A najviše si kriva što sam te ovako jako zavoleo.
Kriva si, Sonja.
Kriva si jer si zauvek voljena.
Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: Pinterest
