Uhvatim sebe
Kako mirno sedim
I nemo gledam.
Gledam u prolaznike,
U onaj žuti zid
I onu dosadnu sliku na njemu,
Gledam u prijateljicu koja mi nešto priča,
A ja se pravim da je pažljivo slušam,
Sedim tu,
A u stvari sam kilometrima daleko
Blizu tebe.
Ne,
Ne razmišljam o tome
Kako te snažno grlim
Ili ljubim tvoje meke usne,
Ili gledam u tvoje tamne oči
I prolazim rukom
Kroz tvoju crnu kosu.
Ne,
Mislim o tome,
Kako sam onaj dan
Mogla sve drugačije da uradim.
Krivim sebe,
Za sve što se nije desilo,
A moglo je.
Ali ne shvatam,
Da si nekim delom
I ti kriv,
Ti si kriv što si me zavoleo
A potom pustio.
Autor: Sara Vukosavljević ◊ Izvor fotografije: pinterest.com
