Bio je to san. . .valjda. . .
Telom su prolazili žmarci i grčio se svaki mišić u njemu.
Duva hladan vetar, a znoj izbija iz mene.
Groznica, bol i potpuna paraliza!
Noge bi da krenu, ali zakovane su za krevet.
Ruke takođe!
Utrnuli prsti I dlanovi kao da su sačinjeni od betona.
Teško mi je! Teško je sve:
I ruke, I noge, I glava, I udah.
Udah je naročito težak!
Kao da mi kroz nozdrve prolaze sečiva,
Krv lipti iz svake pore, a očni kapci kao da su zalepljeni jedan za drugi.
Pomišljam – možda su i otvoreni,
Možda ovo nije san, nego java.
Možda je ovo bunilo zapravo – predskazanje.
Panika!
Disanje je ubrzano, tonem u ponor.
Da li to crvi grizu moje telo?
Kako se budi iz košmara?
Brzim, bolnim pokretom otvaram oči – mrak!
Autor: Bojana Krkeljić
www.tumblr.com
