Cveta u bašti.
U zavetrini sivih oblaka, pod senkom vrelog sunca.
Svih je boja.
Svih je mirisa.
Svih je osećanja i oblika.
Cveta u tišini mira.
Cveta u lepoti pogleda.
Cveta, rađa se i živi.
Spava u prostranim krošnjama.
Mazi se sa rumenenim obrazima.
Grli bele čaršafe,
Pliva po šarenim šoljama.
Miluje dugačke prste.
Golica otkrivena stopala.
Cveta u puštenoj kosi.
Cveta u sklopljenom oku.
Mrsi se u dugačke trepavice.
Cveta u širini osmeha.
Cveta između zagrljaja,
između spojenih dlanova.
Cveta, rađa se i živi.
Igra se sa tonovima.
Meša se sa bojama.
Pretvara se u stih.
On je platno.
On je lirika.
On je zvuk.
On je nebo.
On je zvezda.
On je ti.
Beskonačan i prolazan je.
Dobar i loš je.
I tvoj i moj je.
I svačiji je.
I svako je…
Cveta u plaču deteta.
Cveta na temenu glave.
Cveta u zamahu krila.
Cveta nam ispod grudi.
Cveta nam u krvotoku.
Pliva nam po venama.
Pumpa nam srce.
Gospodari razumom.
Cveta nam u zenicama,
duboko ispod ljušture od kože.
Cveta, rađa se i živi.
On je izgovorena reč,
on je prećutna misao.
On je otpevana pesma.
On je izmišljen i najstvarniji.
On je najduži i najkraći.
On je samo naš.
Unikatan je, brz i nepredvidiv.
Tako veličanstven, a zanemaren.
Tako neponovljiv, a prokockan.
Cveta duboko u nama,
a mi ga sumnjom zalivamo.
Cveta nam pred očima,
a mi pogled skrećemo.
Dobili smo ga slučajno,
namerno ga odbacujemo.
Cveta nam u prvom uzdahu,
a mi ga zadnjim izdahom zovemo.
Cveta, rađa se i živi.
I nikada nije bio tuđi.
I nikada nije bio bolji.
Veran nam je zauvek,
a mi ga jeftino prodajemo.
Sve radimo zbog njega,
ali protiv njega.
Plašimo se da će proći,
a ne osećamo njegovu prisutnost.
Cveta, rađa se i živi..
Svuda i u svakom,
jedan mali život,
sa razlogom dat,
bez razloga potrošen..
Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: Pinterest
