Kiša.
A ja volim kišu.
I osećam kišu.
Njen miris.
Trag na koži.
Sivilo koje donosi.
Plavo koje sakrije.
Hladnoću koja se prožima .
Svežinu koja nadahnjuje.
Sunce koje zakloni.
Zrak koji ne izbija.
I u tim momentima
Bih sa tobom:
Šetala.
Plesala.
Širila ruke.
Grlila te.
Ljubila.
Igrali bismo se
Njome.
Tela bi nam bila
Hladna.
Srca bi nam bila
Vrela.
Osmesi bi nam bili
Široki.
Poljupci bi nam bili
Slatki.
Znaš,
Ljubav ne oseća
Hladnoću.
Ljubav ne vidi
Sivilo.
Ljubav je
Nežna.
Kao najfiniji komad
Plavog neba.
Ljubav je
Šarena.
Kao zrak sunca kada ga raspeš
Optičkom piramidom.
U ljubavi se samo
Toplota prožima.
U ljubavi se samo
Lepota proživljava.
Zbog toga
Jer,
je
Ljubav ljubav
U svakoj prilici.
I ne mari
Da li je
Na suncu
Ili kiši.
Autor: Emilija Jocić
