Kaleidoskop srca

Prvi januar

31. decembar, glavni pretres Nije bilo uobičajeno da Nova godina sluša o prethodnoj, niti o životu na Zemlji uopšte. Neki ustaljeni sled događaja bio bi poziv Godine na dužnosti Novoj godini – podsetnik da ne kasni, i pravilo pri susretu...

nastavi čitanje

Tako mi je malo falilo

Tako mi je malo falilo Da ti danas kažem Koliko mi nedostaješ. Da sam te ostala praznih ruku, A pune dve pretkomore tvog imena I dve komore srca pune tvojih očiju. Tako mi je malo falilo Da ti danas kažem...

nastavi čitanje

Krijem se

Krila sam se od tebe Na najčudnijim mestima – Najčešće u unutrašnjem džepu tvog kaputa Pre nego i zadnje njegovo dugme zakopčaš, Celo bih svoje biće u njega skrila – I oči i obraze, i male pobede i velike poraze....

nastavi čitanje

Jesi li, nekada. . .?

Jesi li, nekada, Mislio kako oblaci deluju mekano? I kako bi se na njima najudobnije maštalo I sa njih posmatrao svet? Jesi li, nekada, Pomislio koliko stari gramofon može da te ugreje Kada ga probudiš laganim dodirom ploče I pustiš...

nastavi čitanje

Milo moje

Ljubim ti Jagodice prstiju Koje na vratu osetim Kao najfiniji pamuk. Grlim ti grudi Stamene i snažne, Na koje stane ceo jedan svet Kada na njih naslonim glavu. Volim ti kosu U kojoj kriješ oluju I sve što ti pritiska...

nastavi čitanje

Ništa mi nisi

Nisi moj kišni kolovoz O koji se boso stopalo okliznulo I pomislilo da je dobro Što na tebe može da spusti telo. Nisi moje nebo Iz čijih oblaka pada letnja kiša Dodirujući svaki pedalj kože Kao najfinija svila. Nisi mi...

nastavi čitanje

Sve biste vi Breda Pita

– Ih, pa gde baš za njega zauzetog da pitaš? – Pa dobro, nije kao da mu na čelu piše, al’ nisam ni iznenađena. – I gde se od svih za njega najlepšeg uhvati, što ne pita za nekog grdnijeg?...

nastavi čitanje

Kad bi se oko nas rušio svet

Kad bi se oko nas rušio svet Da li bi me držala za ruku? Rekla da nije važno, Da smo zajedno, Da je naš svet ceo A ovaj neka se i sruši. Kad bi se oko nas rušio svet Da...

nastavi čitanje

Srešćemo se ponovo

Srešćemo se ponovo, znam. U jesen, Kada zemlja bude mirisala na kišu, Sat će otkucavati podne, A sa crkve će se čuti zvona. Ja ću nositi kaput zakopčan do grla Jer posle tebe Ni vetru ne dopuštam da se skrije...

nastavi čitanje

Festina lente

– Sve se nešto mislim k’o da će kiša . – rekao sam očiju usmjerenih u oblake. – U super, odavno nisam lepo pokisla. – razdragano je koračala ispred mene mostom koji je vodio do Akademije Likovnih umjetnosti k’o fol...

nastavi čitanje