Svi se sećamo svojih šarenih udžbenika iz osnovne, i onih manje šarenih iz srednje škole. Često nam se činilo da su lekcije u njima obimne, iako uglavnom nisu prelazile nekoliko stranica. Spremanje čitave oblasti za kontrolni ili ispitivanje delovalo je kao ozbiljan i zahtevan poduhvat, a nastavnici i profesori umeli su da nas plaše spremanjem cele knjige za popravljanje ocena na kraju školske godine, što je izgledalo kao nemoguća misija.
A onda dođemo na fakultet, i uglavnom se nađemo zatečeni pred obimom literature koja nam biva servirana za samo jedan ispit. Ako ste se ovog oktobra prvi put prepali broja naslova koji se nalaze na spisku ispitne literature, znajte da verovatno niste jedini – vratite mi dugačke lekcije iz istorije od deset stranica i hoću opet da učim napamet epske narodne pesme nisu neuobičajene reakcije za bilo koga kome je studiranje nova i nepoznata pojava.
Ali, nije to tako strašno kao što izgleda. Najpre, imajte na umu da je nemoguće i nepotrebno nabubati baš sve što u literaturi piše; dakle, prvo što morate da naučite jeste da odvojite bitno od manje bitnog i nebitnog. Zatim, važno je imati na umu da je, i pored malopre navedenog, gradivo sa kojim se susrećemo na fakultetima ipak dosta obimnije i ozbiljnije od onog u srednjim školama, te mu treba posvetiti više vremena i pažnje.
Da biste lakše savladali gradivo, pored dobre organizovanosti i koncentracije potrebna vam je i tehnika učenja – a evo nekih kojima se studenti najčešće služe.
-
Prepričavanje.
Ukoliko ste navikli da učite tako što pročitani deo teksta naglas prepričate, verovatno ćete imati poteškoća da ovu naviku i dalje sprovodite u slučaju da studentsku sobu, bilo domsku ili privatnu, delite sa nekim. Ne možete očekivati da ćete uvek imati prostora za svoje usmeno izlaganje, pa je preporučljivo da ovu tehniku svedete na minimum i da se na nju što manje oslanjate. Neki studenti pribegavaju i pismenom prepričavanju, koje je, u uslovima studentskog života, donekle izvodljivije jer njime ne ometate tuđe aktivnosti kao kada biste na sav glas deklamovali ispitna pitanja. Ipak, ako ste tek zaplovili fakultetskim vodama, i ovu tehniku vučete iz srednje škole (gde je funkcionisala sasvim solidno), imajte na umu da je materija koja vas čeka na fakultetu daleko obimnija od onoga sa čime ste se susretali ranije.
Dakle, ako planirate da naglas ispričate čitavo gradivo (i to više puta), do samog ispita verovatno ćete biti promukli kao da ste ispit spremali bančeći u kafani; ako se odlučite za detaljno pismeno prepričavanje, računajte na dodatnu deformaciju kičme i upalu zgloba desne ili leve ruke, koja god vam već služi za pisanje. Ako ipak ne želite da se odreknete prepričavanja, primenjujte ovu tehniku samo na bitne delove gradiva koji su vam nejasni ili komplikovani za razumevanje.
-
Izvlačenje.
Izvlačenjem bismo mogli nazvati skraćenu i ekonomičniju varijantu prepričavanja – u zasebnoj svesci ispisujete ono što smatrate da je važno, ali u sažetom obliku, u vidu crtica. Ovo vam kasnije može poslužiti kao podsetnik na osnovu kojeg ćete obnavljati ispitna pitanja, odnosno koncept kojeg ćete se držati kada dato pitanje budete odgovarali na samom ispitu. U odnosu na detaljno prepričavanje oduzeće vam daleko manje vremena, a biće vam podjednako korisno.
-
Podvlačenje.
Čini se da je podvlačenje jedna od omiljenih tehnika učenja među studentima. Nije uslovljena apsolutnom tišinom, ne oduzima dodatno vreme, niti zahteva poseban materijal osim pisaljke koja ostavlja vidljiv trag. Ipak, ni ovom metodom ne umeju svi valjano da se služe – nemojte se iznenaditi ako naiđete na korišćenu literaturu u kojoj je neko podvukao gotovo sve. I najverovatnije, kada je pristupio ponovnom čitanju, doživeo „džaba ste krečili“ efekat. Poenta podvlačenje je istaći ono što je zaista bitno, kako bi se ono važno vizuelno izdvojilo od nevažnog i bilo nam uočljivo kada se ponovo sretnemo sa tekstom. Dakle, podvući ćemo ključne podatke i bitne definicije ili misli, ono oko čega će se koncentrisati naša priča kada na ispitu budemo odgovarali na dato pitanje.
Studenti za podvlačenje najčešće koriste markere, i nešto manje obične olovke ili hemijske. Markeri u vašoj omiljenoj boji mogu vam stvoriti utisak da gradivo nije baš toliko monotono jer će šarenilo svakako uneti dozu veselosti u crno-bele listove. Ako verujete u moć boja, odaberite one za koje se smatra da pozitivno utiču na psihu i pamćenje, kao što su, na primer, zelena ili narandžasta. Takođe, korisno je i korišćenje markera u različitim bojama – ali, pazite da vam se ispitna literatura ne pretvori u bojanku, jer će vam preveliki broj boja pre stvoriti konfuziju nego što će vam biti od pomoći. Dovoljno je odabrati dva ili tri različita markera i odrediti im funkciju – nekima ćete obeležavati bitna imena, godine ili termine, drugima podvlačiti bitne definicije i sl.
-
Margine.
Sigurno ste milion puta imali prilike da čujete ljude koji žestoko kritikuju šaranje po knjigama, smatrajući ga nepristojnim skrnavljenjem umetničkog dela. Ipak, ovo svakako ne važi za ispitnu literaturu. Naprotiv – margine u knjigama i skriptima iz kojih spremate ispite su kao stvorene da se na njima nešto zapiše. Korisno je i praktično na njima izvlačiti bitne podatke iz pojedinačnih pasusa, kao što su važna imena ili godine, ključni termini, podele, a ako vam je tako lakše, na belini možete u kratkim crtama izneti i suštinu teksta iskazanu sopstvenim rečima. Naravno, bitne stvari mogu se istaći i podvlačenjem, ali kada su zarobljene među nebitnim delovima teksta, manje su uočljive nego kada im se dodeli počasno mesto na belom prostoru.
Kada budete obnavljali pređeno gradivo, biće vam lakše da se prisetite i ostatka pasusa nakon što bacite pogled na ključne reči i njegovu suštinu koju ste jasno istakli.
-
Kombinacije i varijacije.
Naravno, ne morate se držati jedne metode kao pijan plota. Štaviše, korisno je kombinovati, odnosno koristiti jednu tehniku prilikom prvog iščitavanja teksta, drugu pri samom učenju, treću prilikom obnavljanja itd. Takođe, ne mora da znači da će jedna tehnika savršeno funkcionisati na svakoj materiji, niti da ćete vi sami uvek biti raspoloženi za, recimo, pismeno prepričavanje. Naravno, na vama je da pronađete metode koje vam najviše odgovaraju. Evo jedne od mogućih kombinacija koje se uglavnom pokazuju kao ekonomične i delotvorne: prvo iščitavanje ili upoznavanje sa gradivom praćeno je podvlačenjem i izvlačenjem bitnih činjenica na marginama, drugo čitanjem i usvajanjem izdvojenih bitnih delova (i eventualno njihovim prepričavanjem u sebi ili naglas), dok je pri trećem “suočavanju” sa gradivom dovoljno baciti pogled na ono što ste istakli na marginama ili u tekstu kako biste se kratko prisetili o čemu je tu bilo reči.
I bez obzira na to koju tehniku učenja odaberete, jedno je bitno – nikada, ali nikada gradivo nemojte učiti napamet niti usvajati termine i pojmove koje ne razumete. Uvek je bolje preformulisati, “sažvakati”, iskazati sopstvenim rečima, jer ovo znači da ste zaista razumeli suštinu onoga što čitate i da će ona ostati u vašem pamćenju duže od tuđih formulacija koje nabubate bez stvarnog razumevanja.
Takođe, korisnije je odvojiti nekoliko minuta za traženje značenja nepoznatih termina (koji su u stručnoj literaturi često neizbežni), nego ih jednostavno memorisati i razbacivati se njima na ispitu, iako ni sami niste sigurni u njihovu semantiku.
Zagrejte stolicu, i srećno!
