Sanjala sam
da imaš sina;
držao te je za ruke
koje su skrivale,
nekad,
svog sveta buke,
oluje tmurne
mene od buke
glasova u glavi.
Sanjala sam
i mesec plavi
sanjala sam,
da imaš sina.
Sanjala sam
naša popijena vina
i tvoj osmeh,
tvoj rumeni greh,
obraze
i ljude koje prolaze.
Sanjala sam
da imaš sina,
sanjala sam
i leptire i lale
sve te cvetove pale
i kraj tebe neku drugu
što probudi u meni
neku davnu tugu..
sanjala sam i dugu!
I na kraju iste,
vi bili ste,
taj srećan kraj
svake bajke;
sem naše.
I kako ono, sin ti se zvaše?
Autor: Sara Vukosavljević
www.pinterest.com
