U ljubavi bi i rastanci trebali da se dese
Slučajno
Neočekivano
Da na nekom mostu
U pustom velikom gradu
Nakon kiše
Odlučimo da odemo jedno od drugoga
Da se ne mrzimo
Već kada se sretnemo
Da zbunjeno kažemo da nam ide
I da nam je drago što sreli smo se
Da nas nevidljivo za srce ugrize
To što smo oboje krenuli dalje
Da mi je drago što si našao ljubav
I da me pitaš pazi li on na mene
Da šutimo
I u isto vrijeme kažemo
“Lijepo izgledaš”
I onda da se sjetimo da žurimo negdje oboje
Da se okreneš i okrenem
Par sekundi nakon tebe
Jer takvi rastanci nikada ne upropaste sjećanje
Ali za njih
treba imati hrabrost i srce
Autor: Luna Hodžić
