Kad se jednom umorim
Pusti me da plačem,
Da se gušim u suzama,
Da proklinjem i kudim
Naše prazne dane i sate,
U kojima smo na dve strane sveta
I od kojih se ne pletu uspomene.
Kad se jednom umorim
Nemoj govoriti da sam jaka.
Bila sam, znam,
Ali sam se potrošila
Kao igla na gramofonu,
I potrebna mi je popravka,
Možda neka drugi stih,
Neka druga melodija.
Kad se jednom umorim,
Tada me drži čvrsto
I ne daj da komadići mene
Padaju na zemlju,
Istopiće se brzo kao pahulje snega
I neće me puno ostati.
Rasparaće se tada svi moji šavovi,
Iskliznuću sa tvojih dlanova.
Kad se jednom umorim
Pusti me da plačem,
Da se gušim u suzama,
Da proklinjem i kudim
Naše prazne dane i sate,
U kojima smo na dve strane sveta
I od kojih se ne pletu uspomene.
Kad se jednom umorim,
Molim te,
Grli me još jače.
Izvor fotografije: pinterest.com
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.